Oko 800 milijardi evra trebalo bi da bude izdvojeno za „ponovno naoružavanje Evrope”, rekli su predstavnici država Evropske unije (EU) na vanrednom samitu 6. marta 2025. u Briselu.

Za sada izgleda da će se većina paketa od 800 milijardi evra, tačnije 650 milijardi, prikupiti kroz nova zaduženja pojedinačnih država EU-a, a ne kroz zajedničke dugove. Preostalih 150 milijardi evra trebalo bi da dođe kroz kredite osigurane iz budžeta EU-a – što je već približavanje konceptu zajedničkog zaduživanja.

Neograničeno zaduženje

Friedrich Merc, verovatni budući kancelar Nemačke, već je napravio presedan u Nemačkoj. Iako je dugo bio protiv novih zaduženja, sada se zalaže za neograničeno zaduženje u svrhu naoružavanja. „Šta god da je potrebno”, rekao je Merz.

Da bi i druge zemlje EU-a postupile na sličan način, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen planira aktivirati “klauzulu izuzetka”.

- Ovo će omogućiti državama članicama da značajno povećaju svoje troškove za odbranu- rekla je još na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti u februaru ove godine.

- Klauzula izuzetka pomaže da se ovi izdaci usklade sa Paktom o stabilnosti i rastu- objašnjava Jirgen Mathes, stručnjak za međunarodnu ekonomsku politiku i finansijska tržišta pri Institutu nemačkog gospodarstva (IW).

Pakt postavlja jasne granice za državnu zaduženost (60 posto bruto domaćeg proizvoda - BDP) i budžetski deficit (3 posto) za 20 zemalja eurozone. Međutim, mnoge države eurozone su već znatno zaduženije.

Ako se ove zemlje uskoro dodatno zaduže, Brisel će “zažmuriti na oba oka“, umesto da preti sankcijama kao ranije. Setimo se Portugala i Grčke.

Razlike u kamatama kao znak upozorenja

Unutar EU-a, ovakva politika daje državama više manevarskog prostora. Međutim, pitanje je kako će finansijska tržišta reagovati. Investitori prate kreditni rejting zemalja koje procenjuju specijalizovane agencije. Lošiji rejting znači skuplje kredite.

U eurozoni, Nemačka plaća najniže kamate na svoje dugove. Razlika u kamatama u odnosu na druge zemlje naziva se “spread”. Italija trenutno plaća 1,2 procentna boda više od Nemačke. Tokom dužničke krize 2010. godine ta razlika bila je još manja, ali je ubrzo porasla na skoro pet procentnih bodova. Za Portugal i Grčku, razlika je bila još veća.

Što su kamate veće, to država ima manje sredstava za druge prioritete, poput investicija u obrazovanje ili penzije. Ove razlike mogu ugroziti stabilnost eurozone, kao što se dogodilo tokom spomenute dužničke krize. Još nije jasno kako će novo zaduženje za odbranu uticati na “spread”, kaže Matthes.

Pouke iz dužničke krize

Rizik ipak postoji. Matthes zato upućuje na instrument iz vremena dužničke krize. Evropskim stabilizacionim mehanizmom (ESM) tada je stvoren zaštitni fond u iznosu od nekoliko stotina milijardi evra kako bi se eurozoni pomoglo da prebrodi oluju. Matthes vidi ESM i u budućnosti kao “sigurnosnu rezervu”. “Zato se njegova slobodna sredstva ne smiju neprimereno koristiti za odbrambene troškove”, poručuje on.

Vreme za euroobveznice?

Veliki izdaci, veliki rizici – da li je sada pravo vreme za zajedničko zaduživanje, tj. euroobveznice?

Princip je sledeći: ako se Evropska unija zajednički zadužuje, uslovi su za većinu zemalja povoljniji nego kada bi se zaduživale pojedinačno. One profitiraju od dobre kreditne sposobnosti “bogatijih” EU-zemalja – koje bi u krajnjem slučaju preuzele odgovornost za celokupan dug.

Ova tema godinama deli EU. Severnjaci (Nemačka, Austrija, Holandija, Finska, itd.) zameraju južnjacima (Francuska, Italija, Španija, Portugal, Grčka, itd.) nedisciplinu u budžetskoj politici i odbijaju dati garancije za njihove dugove. EU-pravo takođe zabranjuje da jedna zemlja odgovara za dugove druge. Tako stoji u

-Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije- član 125.

Tako da, ako bi se euroobveznice koristile za finansiranje odbrane, bila bi potrebna izmena ugovora EU-a. To ne samo da bi dugo trajalo, već bi zahtevalo i jednoglasnost. Pitanje je da li je to realno.

Zajednički dugovi već postoje

Međutim, već postoje isprobani oblici zajedničkog zaduživanja, iako s ograničenom odgovornošću. Na primer, paket podsticaja od 750 milijardi evra koji je Evropska unija uspostavila tokom pandemije koronavirusa. Tada se, 2021. godine, EU prvi put zadužio kao zajednica. Odgovornost pojedinačnih zemalja ograničena je na njihov udeo u EU-budžetu. Za Nemačku bi to bilo oko jedne četvrtine sume.

Takođe, već spomenuti zaštitni fond ESM i njegov prethodnik EFSF bili su oblici zajedničkog duga.

Neophodno, neverovatno, svrhovito?

- Hoće li zajedničko zaduživanje postati neophodno, tek se treba videti - kaže finansijski stručnjak Matthes iz IW-a.

Ekonomista Clemens Fuest, predsednik minhenskog ifo instituta, smatra pak “vrlo neverovatnim” da će se troškovi odbrane finansirati zajedničkim dugovima. Ovaj instrument je “neprikladan, jer su odbrambeni izdaci nacionalni troškovi i jer bi prvo trebalo razviti koncept za odbrambenu politiku Evropske unije, a sada je potrebno delovati brzo”, rekao je Fuest za DW.

Jens Boysen-Hogrefe, zamenik direktora odeljenja za ekonomsku analizu pri Institutu za svetsku ekonomiju u Kielu (IfW), smatra da bi zajednički dugovi bili “svrhoviti”, ako bi se njima finansirali zajednički vojni zadaci. Međutim, “nije jasno bi li sve zemlje EU-a ispunile zajedničke odbrambene obaveze, odnosno bi li to učinile u narednim godinama”.

Kakav je stav Merca o euroobveznicama?

Preporučljivo bi bilo kreirati mehanizam u kojem bi mogle učestvovati i zemlje izvan EU-a, poput Velike Britanije ili Norveške, preporučuje Boysen-Hogrefe. Takođe, dodaje on, odluke bi trebalo donositi bez uslova jednoglasnosti, kako na primer Mađarska ne bi mogla vetom sve blokirati. Evropska razvojna banka (EIB), koja pripada svim zemljama EU-a, mogla bi igrati “značajnu ulogu” u finansiranju odbrambenih projekata.

Kako će EU tačno finansirati svoje ponovno naoružanje, još uvek nije jasno. Takođe, ostaje otvoreno pitanje da li će Friedrich Merz promeniti svoj stav o zajedničkom zaduživanju.

-Učiniću sve da sprečim Evropsku uniju da uđe u takvu spiralu zaduživanja - rekao je Merc još u septembru 2024. o euroobveznicama. Na upit DW-a, Merc nije odgovorio.