Kremlj je u ponedeljak potvrdio da je za utorak planiran telefonski razgovor između ruskog predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa.

Američki predsednik ranije je rekao da želi razgovarati s Putinom o okončanju rata u Ukrajini. Šta bi završetak sukoba doneo ruskoj ekonomiji teško je sa 100-postotnom preciznošću prognozirati, ali gledajući današnje brojke, neke stvari mogu se već i sada zaključiti.

Kreditni bum

Tokom poslednje tri godine, predsednik Vladimir Putin često se hvalio da je ruska ekonomija prkosila crnim prognozama nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine. BDP je te godine pao za 1,2 odsto, ali se prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) oporavio i porastao na zdravih 3,6 odsto u 2023. i 2024. No, ta prividna otpornost je iluzorna.

Putin je izgradio pregrejanu ratnu ekonomiju, a povratak u normalu mogao bi značiti bolan pad, piše Rojters. Kraj razornog rata u Ukrajini nije još blizu, a čak i ako se u budućnosti postigne primirje, ruska ekonomija možda neće postati manje fokusirana na odbranu.

Rusija je ekonomija koja ‘juri na kokainu’. Prestanak te zavisnosti biće bolan.

Vojna potrošnja iznosi osam posto BDP-a i 40 procenata državnog budžeta, prema zvaničnim podacima koji ne uključuju sve odbrambene troškove. Ti brojevi ostaće visoki ako Putin kraj neprijateljstava smatra privremenim ili koristi primirje za prikupljanje resursa za buduće napade na istočnu Evropu.

Pokušaj vraćanja ekonomije u normalu izazvao bi dva problema za Putina. Prvi proizlazi iz višegodišnjeg kreditnog buma koji su podstakle velike banke poput Sberbanke i VTB-a. Korporativni krediti porasli su za 18 odsto u 2023. i 2024., uprkos rastućim kamatnim stopama, dok je guvernerka Centralne banke Rusije Elvira Nabiulina pokušavala bezuspešno obuzdati inflaciju.

Referentna kamatna stopa centralne banke sada iznosi 21 odsto i u teoriji bi trebala sprečiti ovakav rast kreditiranja. No, od 2022. banke su zakonski obavezne finansirati kompanije iz odbrambenog sektora po subvencionisanim stopama. Povoljni krediti takođe su omogućeni poljoprivrednim i građevinskim firmama, kao i delu hipotekarnih zajmoprimaca.

Naplata potraživanja

Preferencijalni krediti sada čine oko 16 odsto ukupnog kreditnog portfolija banaka, prema podacima Centralne banke Rusije. To stvara rizik talasa neplaćanja kredita nakon rata ako vojna potrošnja padne i ekonomija uspori.

Visoke kamate omogućile su državnim bankama Sberbank i VTB ogroman profit – prošle godine ostvarile su 18 i šest milijardi dolara dobiti. No, adekvatnost kapitala bankarskog sektora pala je za dva procentna poena na 12,5 posto krajem 2024., upozorila je Nabiulina prošlog meseca. To znači da banke, uprkos velikoj dobiti, tako brzo plasiraju kredite da im se smanjuju kapitalne rezerve.

Direktori poput Germana Grefa (Sberbank) i Andreja Kostina (VTB) možda se osećaju sigurno jer je odbrambena industrija pod kontrolom Kremlja. Vojne kompanije verovatno neće propasti čak i ako odbrambena potrošnja padne. No, ostale prezadužene firme ne mogu računati na sistemska državna spašavanja.

Think tank blizak Kremlju procenio je da je 2023. godine 20 posto proizvodnih preduzeća trošilo dve trećine ili više svoje operativne dobiti na otplatu duga, u poređenju s 10 posto godinu ranije. Zbog toga je Nabiulina naložila bankama povećanje kapitalnih rezervi, pooštrila pravila o hipotekarnim kreditima i uvela strože uslove za prezadužene zajmoprimce.

8 posto BDP-a i 40 posto državnog budžeta čini vojna industrija.

Drugi problem koji bi Putin susreo pri pokušaju demilitarizacije ekonomije proizlazi iz demografskih izazova. Hronični nedostatak radnika uvelike objašnjava nisku stopu nezaposlenosti od oko dva posto. ‘Civilna’ industrija radi s jedva 80 posto kapaciteta zbog manjka radne snage, dok je 1,6 miliona radnih mesta nepopunjeno, prema zvaničnim medijima. Prema izveštaju moskovske konsultantske kuće Yakov and Partners, do 2030. godine taj manjak mogao bi dostići između dva i četiri miliona radnika.

Smanjenje vojnih operacija i povratak vojnika kući u teoriji bi moglo pomoći. No, ruska radna snaga svake se godine smanjuje za oko milion muškaraca zbog loših demografskih trendova, ističe Janis Kluge, ekonomista Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove. Nadalje, vraćeni vojnici i 600.000 radnika zaposlenih u vojnom sektoru u poslednje tri godine teško bi pronašli posao jer većinom dolaze iz najsiromašnijih regiona i nemaju potrebne veštine za civilnu ekonomiju.

Smanjenje vojske pomoglo bi centralnoj banci u borbi protiv inflacije, koja je delimično podstaknuta visokim platama za vojnike, bonusima za novačenje i sve većim finansijskim podsticajima kako bi se nadoknadio pad interesa za služenje u vojsci.

Prema procenama Alexandre Prokopenko iz Carnegie Russia Eurasia Center, Rusija je potrošila između 16 i 23 milijarde dolara na novačenje vojnika, uključujući naknade za ranjene i porodice poginulih. No, Putin ne namerava smanjiti vojsku – u septembru je naredio povećanje broja vojnika za 180.000, čime bi aktivna vojska dostigla 1,5 miliona ljudi, drugu najveću na svetu nakon Kine. Čak i nakon završetka rata, Rusija će morati održavati vojne fabrike kako bi popravila štetu nanetu Ukrajini.

Usporavanje već počelo

Ekonomski pad nakon mogućeg mirovnog sporazuma ne bi doneo mnogo koristi Kremlju. Američka vlada razmatra mogućnosti ukidanja sankcija ruskom energetskom sektoru, izvestio je Rojters, pozivajući se na dva upućena izvora.

No, Evropska unija i Ujedinjeno Kraljevstvo verovatno neće slediti taj primer sve dok Rusija ostaje percipirana kao pretnja. Evropske kompanije ne žure se vratiti na rusko tržište.

Čak i dok rat traje, ruska ekonomija već usporava. MMF predviđa rast od 1,3 odsto ove godine i 1,2 odsto u 2026. godini. Ekonomistkinja Elina Ribakova opisala je Rusiju kao ekonomiju ‘koja juri na kokainu’. Prestanak te zavisnosti biće bolan piše Poslovni dnevnik.