Zvaničnici iz Pekinga i Hong Konga su u utorak reagovali na predlog o prodaji luka na Panamskom kanalu konzorcijumu predvođenom Blek Rokom, što je dovelo do naglog pada akcija hongkonške korporacije koja poseduje ove luke.

Nije jasno kako bi regulatorna tela mogla da se umešaju u ovaj plan, koji je najavljen početkom meseca, s obzirom na to da se luke koje CK Hutchison želi da proda grupi predvođenoj američkim investicionim gigantima nalaze izvan kopnene Kine i Hong Konga. Međutim, posmatrači smatraju da oštra kritika Pekinga na ovu transakciju znači da ona možda neće biti realizovana.

Kada je na redovnoj konferenciji za novinare upitana da li Kina istražuje planiranu prodaju CK Hutchisona, Mao Ning, portparolka ministarstva spoljnih poslova, nije direktno odgovorila. Ipak, jasno je stavila do znanja stav Pekinga.

- Želim da naglasim da Kina uvek čvrsto protivi korišćenju ekonomske prisile, hegemonizma i nasilja da bi se narušila legitimna prava i interesi drugih zemalja- izjavila je ona.

Njene izjave odjeknule su sa onima Džona Lija, lidera Hong Konga, koji je ranije u utorak rekao:

-Protivimo se zloupotrebi prisile ili taktika nasilja u međunarodnim ekonomskim i trgovinskim odnosima-

U utorak je Bloomberg izvestio da su nekoliko kineskih vladinih agencija, uključujući glavnog regulatora tržišta, dobile instrukcije od državnih lidera da prouče ovu transakciju u smislu mogućih bezbednosnih problema ili kršenja antimonopolskih zakona.

CNN je kontaktirao CK Hutchison za komentar. Akcije ove kompanije pale su čak 5 odsto u utorak zbog nesigurnosti u vezi sa budućnošću ovog predloga, koji je trenutno u fazi „principijelnog dogovora“.

Početkom meseca, grupa investitora predvođena Blek Rokom saopštila je da će potrošiti 22,8 milijardi dolara na kupovinu luka Balboa i Cristobal na oba kraja Panamskog kanala od CK Hutchison, kao i na kupovinu kontrolnog udela u 43 druge luke koje sadrže 199 vezova u 23 zemlje.

Hong Kong je bivša britanska kolonija koja je 1997. godine vraćena pod kinesku vlast u okviru posebnog dogovora sa Pekingom, koji je gradu obezbedio autonomiju i široke slobode koje nisu dostupne u kopnenoj Kini. Međutim, zakon o nacionalnoj bezbednosti koji je stupio na snagu 2020. godine transformisao je politički, pravni i poslovni pejzaž Hong Konga.