Kako navode stručnjaci, Nemačka je u recesiji još od 2019. godine, dodajući da je takav scenario uspela da zakamuflira pod izgovorima kao što su koronavirus, rat u Ukrajini i energetska kriza.
Veliki broj sektora pogođen je ovom krizom - stanogradnja, industrija, auto-industrija, građevina, kao i drugi. Stopa nezaposlenosti u Nemačkoj ove godine će porasti zbog slabog privrednog rasta, pokazuje prognoza koju je Institut za istraživanje tržišta rada (IAB) predstavio u petak. Predviđa se da će nezaposlenih biti više za 140.000, odnosno u proseku 2,9 miliona. Istovremeno će zaposlenost opasti za 40.000, što znači da će raditi oko 46 miliona ljudi.
Rukovodilac istraživanja IFO Klaus Volrabe je rekao da se kompanije i dalje bore sa visokim kamatama, nedostatkom porudžbina i otkazivanjem ranije dogovorenih poslova.
Nemačke kompanije i nadalje planiraju da otpuštaju radnike. Tendencija ka smanjivanju broja radnih mesta je više ili manje prisutna u svim sektorima nemačke ekonomije, kako u proizvodnji, tako i u uslugama, trgovini i građevinarstvu.
https://bizportal.rs/biz-info/svet/otkazi-neminovni-lose-vesti-iz-nemacke-vise-od-12-000-radnih-mesta-bice-ukinuto/
Sezonski prilagođena stopa nezaposlenosti u Nemačkoj je u januaru blago porasla sa decembarskih 6,1 odsto na 6,2 odsto, pošto slabost najveće evropske privrede polako uzima danak na tržištu rada, preneli su ranije mediji.
Zbog slabih ekonomskih izgleda, očekuje se da će broj nezaposlenih u Nemačkoj nastaviti da raste ove godine i uskoro premašiti brojku od tri miliona, prvi put nakon deset godina.
Softverska kompanija SAP namerava da ukine 8.000 radnih mesta širom sveta, Kontinental 7.150, Boš 1.200. I ZF Fridrihshafen i Folksvagen objavili su da im više neće biti potrebno toliko zaposlenih. Tu je i građevinska industrija gde su otkazi već počeli. I u bankama se gase poslovnice i otpuštaju službenici. Novi šef Bajera, Bil Anderson, najavio je takođe otuštanje zaposlenih.
Spisak velikih, ali i srednjih i porodičnih preduzeća koja planiraju da smanje broj radnih mesta je veoma, veoma dugačak. S jedne strane su tu troškovi energije koja je u Nemačkoj sve skuplja, a tu je još i politika koja traži klimatski neutralnu proizvodnju.
[caption id="attachment_82431" align="aligncenter" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
Pa je onda tu i digitalizacija koja menja čitav proizvodni proces, prema čemu onda mora da se promeni i organizaciona struktura. Sve to čini da su neki proizvodni procesi izgubili svoju ekonomsku računicu, tako da koncerni izdvajaju čitave segmente, prodaju ih ili ih samostalno šalju na berzu.
Ujedno ima sve više saradnje u svoj toj ogromnoj tranziciji, jer su pokušaji da se nešto samostalno uradi previše skupi čak i za najveće. Sve to traži i drugačiju stručnost, sposobnosti i tehnološku spremu zaposlenih.
Enco Veber iz Instituta za tržište rada i istraživanje zanimanja pri nemačkom Zavodu za zapošljavanje u Nirnbergu relativizuje taj trend.
- Proteklih godina jeste doduše bilo nešto više otkaza, ali dugoročno je kvota još uvek niska kakva nije bila već odavno. Ono o čemu se sada izveštava su u prvom redu promene u velikim, globalnim koncernima, jer promene kod 'malih' počele su odavno, a o njima se i ne piše toliko - rekao je on.
Foto: Shutterstock[/caption]
Istovremeno se gotovo panično traže stručnjaci koji će pronaći odgovor za tehnološka rešenja budućnosti, od veštačke inteligencije, do tehnologije vodonika.
U Nemačkoj je ogroman problem i to što će u dogledno vreme u penziju da ode generacija rođena početkom šezdesetih.
- Zbog demografskog razvoja ćemo do 2035. ostati bez sedam miliona zaposlenih, ako ne nađemo neko rešenje - konstatuje Veber.
Dodatni je problem to što pri ovoj brzini promena u svetu rada sistem školovanja i obrazovanja ne stiže da se promeni. Neka zanimanja i stručnost koja je do pre samo desetak godina bila tražena, danas je sve manje potrebna, i ti mladi stručnjaci sada moraju da traže posao.
Nemački koncerni postaju sve više svesni da se moraju da se potrude da bi pronašli stručnjake kakvi su im potrebni. Čitav niz velikih - Kovestro, Henkel, Boš, RWE, pa čak i Dojče bank - osnovali su tzv. "savez šansi" gde se saradnicima koji u nekom sektoru više nisu potrebni nudi dodatno školovanje za rad u nekoj drugoj oblasti. To je nešto od čega korist mogu da imaju i manje firme.
Čak i nemačka pošta nije pošteđena (Deutsche Post) i planira ukidanje 8.000 radnih mesta do kraja godine, kao deo mera za smanjenje troškova. Program koji će pogoditi oko četiri odsto domaće radne snage u sektoru dostave pisama i paketa, sprovešće se na "društveno odgovoran način", saopštila je kompanija. Ova mera je deo šireg plana smanjenja troškova i povećanja efikasnosti, navodi Nemačka novinska agencija (dpa).
Takođe, promene nisu zaobišle ni giganta DHL-a, koji u Nemačkoj posluje u okviru "Deutsche Post". DHL zapošljava oko 600.000 ljudi širom sveta, dok "Deutsche Post" u Nemačkoj ima oko 170.000 zaposlenih. Kompanija se suočava sa padom operativne dobiti na nivou grupe i planira da uštedi više od milijardu evra godišnje.
[caption id="attachment_90965" align="aligncenter" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
Raspoloženje u Nemačkoj automobilskoj industriji se dodatno pogoršalo i sve više kompanija razmatra otpuštanja radnika, zaključak je objavljenog izveštaja za decembar Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena. Indikator koji meri poslovno raspoloženje u auto-industriji Nemačke pao je sa novembarskih minus 32,4 poena na minus 34,7 poena u decembru, pre svega zbog pogoršanih očekivanja od budućnosti.
Vrednost indikatora kojim se ocenjuje trenutna poslovna situacija je blago porasla sa minus 33,8 poena na minus 32,3 poena, ali vrednost indeksa kojim se mere poslovna očekivanja kompanija u nadolazećem polugodišnjem periodu je pala sa minus 30,9 poena na minus 37,1 poen.
Rezultati ukazuju da je nemačka auto-industrija zapala u još dublju krizu, prokomentarisala je ekspert za industriju IFO Anita Velfl.
Mnoge kompanije u automobilskoj industriji ocenile su svoje zaostale narudžbine kao nedovoljne da u potpunosti iskoriste svoje proizvodne kapacitete.
Firme ne računaju ni na pozitivan podsticaj od inostranog poslovanja, pošto je vrednost indeksa koji meri očekivanja od izvoza pala sa minus 19,1 poen u novembru na minus 20,3 poena.
Kriza u nemačkoj automobilskoj industriji odražava se i na tražnju za radnom snagom tako da sve više firmi razmišlja o otpuštanju zaposlenih, dodaje Velfl.
Foto: DiPres / Shutterstock.com[/caption]
Prema podacima kompanije, od sredine 2023. već je ukinuto 5.000 radnih mesta u razvoju, proizvodnji i administraciji. Do 2028. planiraju da ukupno precrtaju 7.150 radnih mesta, od čega se više od jedne trećine odnosi na Nemačku.
Foto: Pixabay[/caption]
Foto: jax10289 / Shutterstock.com[/caption]
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici
Foto: Shutterstock[/caption]
Pa je onda tu i digitalizacija koja menja čitav proizvodni proces, prema čemu onda mora da se promeni i organizaciona struktura. Sve to čini da su neki proizvodni procesi izgubili svoju ekonomsku računicu, tako da koncerni izdvajaju čitave segmente, prodaju ih ili ih samostalno šalju na berzu.
Ujedno ima sve više saradnje u svoj toj ogromnoj tranziciji, jer su pokušaji da se nešto samostalno uradi previše skupi čak i za najveće. Sve to traži i drugačiju stručnost, sposobnosti i tehnološku spremu zaposlenih.
Enco Veber iz Instituta za tržište rada i istraživanje zanimanja pri nemačkom Zavodu za zapošljavanje u Nirnbergu relativizuje taj trend.
- Proteklih godina jeste doduše bilo nešto više otkaza, ali dugoročno je kvota još uvek niska kakva nije bila već odavno. Ono o čemu se sada izveštava su u prvom redu promene u velikim, globalnim koncernima, jer promene kod 'malih' počele su odavno, a o njima se i ne piše toliko - rekao je on.
Svaki četvrti zaposleni u Nemačkoj bar povremeno radi od kuće, zaključak je danas objavljenog izveštaja Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena. U februaru je procenat zaposlenih u Nemačkoj koji rade od kuće iznosio 24,5 odsto, što predstavlja blag rast u odnosu na avgustovskih 23,4 odsto, dodaje se u izveštaju. Najveći procenat zaposlenih koji rade od kuće je zabeležen među pružaocima usluga 34,3 odsto, u prerađivačkoj industriji 16,9 odsto, trgovini 12,5 odsto, a na začelju je građevinska industrija sa 4,6 odsto.Sada se istovremeno prepliće čitav niz promena, od težnje za klimatskom neutralnošću, preko sve skuplje energije u Nemačkoj, ali i istovremeno očigledne deglobalizacije i promena u globalnom kretanju roba i usluga. A, pošto se čitavim tehnološkim rešenjima - kao što su na primer motori s unutrašnjim sagorevanjem - više ne proriče nikakva budućnost, tako i stručnjaci za te oblasti postaju višak. [caption id="attachment_86102" align="aligncenter" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
Istovremeno se gotovo panično traže stručnjaci koji će pronaći odgovor za tehnološka rešenja budućnosti, od veštačke inteligencije, do tehnologije vodonika.
U Nemačkoj je ogroman problem i to što će u dogledno vreme u penziju da ode generacija rođena početkom šezdesetih.
- Zbog demografskog razvoja ćemo do 2035. ostati bez sedam miliona zaposlenih, ako ne nađemo neko rešenje - konstatuje Veber.
Dodatni je problem to što pri ovoj brzini promena u svetu rada sistem školovanja i obrazovanja ne stiže da se promeni. Neka zanimanja i stručnost koja je do pre samo desetak godina bila tražena, danas je sve manje potrebna, i ti mladi stručnjaci sada moraju da traže posao.
Nemački koncerni postaju sve više svesni da se moraju da se potrude da bi pronašli stručnjake kakvi su im potrebni. Čitav niz velikih - Kovestro, Henkel, Boš, RWE, pa čak i Dojče bank - osnovali su tzv. "savez šansi" gde se saradnicima koji u nekom sektoru više nisu potrebni nudi dodatno školovanje za rad u nekoj drugoj oblasti. To je nešto od čega korist mogu da imaju i manje firme.
Čak i nemačka pošta nije pošteđena (Deutsche Post) i planira ukidanje 8.000 radnih mesta do kraja godine, kao deo mera za smanjenje troškova. Program koji će pogoditi oko četiri odsto domaće radne snage u sektoru dostave pisama i paketa, sprovešće se na "društveno odgovoran način", saopštila je kompanija. Ova mera je deo šireg plana smanjenja troškova i povećanja efikasnosti, navodi Nemačka novinska agencija (dpa).
Takođe, promene nisu zaobišle ni giganta DHL-a, koji u Nemačkoj posluje u okviru "Deutsche Post". DHL zapošljava oko 600.000 ljudi širom sveta, dok "Deutsche Post" u Nemačkoj ima oko 170.000 zaposlenih. Kompanija se suočava sa padom operativne dobiti na nivou grupe i planira da uštedi više od milijardu evra godišnje.
[caption id="attachment_90965" align="aligncenter" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]
Raspoloženje u Nemačkoj automobilskoj industriji se dodatno pogoršalo i sve više kompanija razmatra otpuštanja radnika, zaključak je objavljenog izveštaja za decembar Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena. Indikator koji meri poslovno raspoloženje u auto-industriji Nemačke pao je sa novembarskih minus 32,4 poena na minus 34,7 poena u decembru, pre svega zbog pogoršanih očekivanja od budućnosti.
Vrednost indikatora kojim se ocenjuje trenutna poslovna situacija je blago porasla sa minus 33,8 poena na minus 32,3 poena, ali vrednost indeksa kojim se mere poslovna očekivanja kompanija u nadolazećem polugodišnjem periodu je pala sa minus 30,9 poena na minus 37,1 poen.
Rezultati ukazuju da je nemačka auto-industrija zapala u još dublju krizu, prokomentarisala je ekspert za industriju IFO Anita Velfl.
Mnoge kompanije u automobilskoj industriji ocenile su svoje zaostale narudžbine kao nedovoljne da u potpunosti iskoriste svoje proizvodne kapacitete.
Firme ne računaju ni na pozitivan podsticaj od inostranog poslovanja, pošto je vrednost indeksa koji meri očekivanja od izvoza pala sa minus 19,1 poen u novembru na minus 20,3 poena.
Kriza u nemačkoj automobilskoj industriji odražava se i na tražnju za radnom snagom tako da sve više firmi razmišlja o otpuštanju zaposlenih, dodaje Velfl.
Šefler
Kompanija Šefler, koja proizvodi delove za automobilsku industriju, najavila je otpuštanja radnika i zatvaranje pogona. Zbog trajnih problema u industrijskom sektoru i slabe potražnje na tržištu automobila, Šefler planira da ukine ukupno 4.700 radnih mesta, od čega 2.800 u Nemačkoj.Kontinental
Dobavljač auto-industrije Kontinental takođe planira masovna otpuštanja zbog slabije prodaje kod Be-Em-Ve, Mercedesa i drugih, kao i problema u sektoru električnih automobila. [caption id="attachment_132732" align="aligncenter" width="1000"] Foto: DiPres / Shutterstock.com[/caption]
Prema podacima kompanije, od sredine 2023. već je ukinuto 5.000 radnih mesta u razvoju, proizvodnji i administraciji. Do 2028. planiraju da ukupno precrtaju 7.150 radnih mesta, od čega se više od jedne trećine odnosi na Nemačku.
Folksvagen
Najveći nemački proizvođač automobila Folksvagen, u koji pored istoimene marke spadaju još i Audi, Porše, Seat, Škoda, Kupra, Lambordžini, Bentli i Dukati suočava se s krizom. Prema rečima predstavnika sindikata, tri pogona Folksvagena u Nemačkoj su trenutno u opasnosti, a desetine hiljada radnih mesta moglo bi da bude ukinuto. Kompaniji nedostaju kupci za više od 500.000 vozila, izjavio je Dirk Grose-Lohajde, član upravnog odbora marke Folksvagen zadužen za sektor nabavke. - Ako nema potražnje, moramo da prilagodimo proizvodne kapacitete trenutnoj situaciji - rekao je on. [caption id="attachment_58943" align="aligncenter" width="1200"] Foto: Pixabay[/caption]
Boš
Kompanija Boš, još jedan od velikih dobavljača auto-delova, planira da ukine do 5.550 radnih mesta, od čega će više od dve trećine – ukupno 3.800 – biti u Nemačkoj. Precizne brojke biće dogovorene u razgovorima s predstavnicima radnika. Posebno je pogođen sektor koji se bavi razvojem sistema za asistenciju u vožnji i automatizovanu vožnju. Kao deo mera štednje, Boš planira da uvede skraćeno radno vreme za deo zaposlenih u Nemačkoj, što će rezultirati i smanjenjem plata. Ukupno je pogođeno oko 10.000 radnika na devet nemačkih lokacija. Kompanija kao razlog navodi krizu u auto-industriji i slabiju potražnju, dok su rezultati u sektoru novih tehnologija, poput automatizovane vožnje, ispod očekivanja.ZF Fridrihshafen
Dobavljač auto-delova ZF Fridrihshafen planira da ukine do 14.000 od svojih 54.000 radnih mesta u Nemačkoj. Samo u Zarbrikenu, do kraja naredne godine biće otpušteno 1.800 radnika. Ako se teška situacija s narudžbinama nastavi, do kraja 2028. moglo bi da bude ukinuto ukupno 4.500 radnih mesta. Kompanija ne isključuje mogućnost zatvaranja pogona. ZF takođe ima problema i s velikim dugovima zbog velikih akvizicija, dakle preuzimanja odnosno kupovine preduzeća, a i rezultati u prodaji znatno ispod očekivanja. „Prema najnovijim podacima, na kraju godine nedostajaće nam tri milijarde evra prihoda“, najavio je predsednik Radničkog saveta Ahim Ditrih. Pored toga, veliki dugovi proizašli su iz velikih kupovina preduzeća.Ford
Američki proizvođač automobila Ford planira da do 2027. godine ukine 2.900 radnih mesta u Nemačkoj, od čega većinu u fabrici u Kelnu. Ukupno će u Evropi biti precrtano oko 4.000 radnih mesta. Iako je kompanija tokom 2023. i 2024. uložila dve milijarde evra u modernizaciju fabrike u Kelnu za proizvodnju električnih vozila, očekivanja od prodaje ni približno nisu ispunjena. [caption id="attachment_83812" align="aligncenter" width="1000"] Foto: jax10289 / Shutterstock.com[/caption]
