Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke (ECB), istakla je oprezan pristup zasnovan na podacima u vezi sa daljim smanjenjem kamatnih stopa. Naglasila je potrebu da se pozabavi pitanjima produktivnosti, troškovima energije i digitalizacijom, pozivajući na hitnu akciju. Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke (ECB), ponovila je da će održati pristup monetarnoj politici zasnovan na podacima, ističući da, uprkos nedavnim dezinflacionim trendovima, ECB još uvek nije spremna da unapred obeća agresivan ciklus ublažavanja. U razgovoru sa Frederikom Kempeom, predsednikom i izvršnim direktorom Atlantskog saveta, Lagard je objasnila da će odluke ECB o kamatnim stopama i dalje zavisiti od dolazećih ekonomskih podataka, naglašavajući potrebu za oprezom u proceni promenljivih ekonomskih uslova. -Uvereni smo da je dezinflacioni put u toku i da bismo mogli nastaviti da povlačimo restriktivnu monetarnu politiku, ali moramo biti oprezni - izjavila je ona, naglašavajući da će bilo kakva buduća smanjenja biti određena podacima. Iako je ECB već smanjila kamatne stope u junu, septembru i oktobru, Lagard je odbacila svaku ideju o unapred definisanoj strategiji smanjenja. - Nemamo linearnu sistemsku sekvencu - napomenula je, ističući fleksibilan pristup ECB od slučaja do slučaja. Istovremeno, u Vašingtonu, Filip Lejn, glavni ekonomista ECB, dao je oprezno optimističan pregled oporavka ekonomije evrozone na Godišnjem sastanku članova IIF-a 2024. godine. Lejn je priznao da su neki nedavni podaci postavili pitanja o rastu, ali ECB ne predviđa drastično slabljenje ekonomije evrozone. - Dobar oporavak ekonomije i dalje je verodostojan osnovni scenario - primetio je Lejn, ukazujući na prilično snažan rast plata kao pozitivan znak i ponovo potvrdio poverenje ECB u tekući proces dezinflacije.

Jaz u konkurentnosti Evrope zavisi od produktivnosti

Osvrćući se na šire brige u vezi sa konkurentnošću Evrope, Lagard je istakla značajan zaostatak u rastu produktivnosti u poređenju sa Sjedinjenim Državama. - Produktivnost u SAD-u porasla je za 50 odsto između 1995. i 2020. godine, dok je evropska produktivnost porasla samo za 28 odsto. Evropa zaostaje kada je reč o produktivnosti - izjavila je Lagard, identifikujući potrebu da Evropa nadoknadi ovaj zaostatak kao prioritet. Lagard je veliki deo ovog jaza u produktivnosti pripisala sporijem usvajanju tehnologije na kontinentu. - Kada pogledate razliku između 50% i 28 odsto, vidite da veliki deo toga dolazi iz tehnološkog sektora - primetila je. https://bizportal.rs/finansije/jos-jedna-dobra-odluka-ecb-a-dezinflacija-dobro-napreduje-kamate-otisle-na-dole/ Prema rečima šefice ECB, sledeći izazov za Evropu je da identifikuje sektore koji će pokretati budući rast produktivnosti. Pored produktivnosti, Lagard je identifikovala visoke troškove energije kao značajnu prepreku za evropsku konkurentnost. Ukazala je na velike razlike između Evrope i SAD-a. - Ako pogledate cenu energije, ona je dva ili tri puta viša u Evropi nego u SAD-u. Ako pogledate cenu gasa [goriva], ona je četiri do pet puta viša u Evropi. Lagard je ponovila preporuke iz nedavnog izveštaja Marija Dragija, zagovarajući - brzu i pametnu dekarbonizaciju privrede - kao ključno rešenje. Ovaj pristup, tvrdi ona, na kraju bi doveo do jeftinije energije nakon što se neophodne investicije obave. - Evropa može biti lider u nefosilnim energijama, što bi dovelo do mnogo jeftinijeg izvora energije nakon što tranzicija bude završena - rekla je, ističući da bi ova strategija ne samo poboljšala konkurentnost, već i rešila rastuće posledice klimatskih promena. Unija tržišta kapitala - 'Hitnost je sada' Treći ključni izazov za Evropu, prema Lagard, jeste digitalizacija. Istakla je da Evropa značajno zaostaje za SAD-om i Kinom u obezbeđivanju rizičnog kapitala potrebnog za pokretanje digitalnih inovacija. - Ako pogledate obim rizičnog kapitala koji se prikuplja u Evropi, on je minimalan u poređenju sa onim što se prikuplja u SAD-u ili čak u Kini - primetila je. Kako bi se to rešilo, već dugo se zalaže za stvaranje unije tržišta kapitala – jedinstvenog, integrisanog finansijskog tržišta širom evrozone. Takvo tržište bi omogućilo neophodne tokove kapitala za podršku tehnološkoj inovaciji i digitalizaciji, čime bi se poboljšala produktivnost širom Evrope. Osvrćući se na Dragiov izveštaj, Lagard se složila da Evropa mora preći sa identifikacije problema na implementaciju rešenja. - Sada se radi o ulasku u detalje, zasukanju rukava i obavljanju posla - primetila je. - Hitnost je sada, kaže Lagard a prenosi Euronjuz biznis.