Ona je jedan od glavnih proizvođača meda u Evropi. Oko 1,5 odsto stanovništva, odnosno više od 666.000 ljudi bavi se raznim vidovima pčelarstva. Ukrajina je među prvih pet svetskih lidera u proizvodnji i izvozu meda, a ima ogroman potencijal za dalji rast. Ukrajinski med se izvozi u više od 50 zemalja, a potražnja i dalje ostaje stabilna. Glavna izvozna tržišta Ukrajine meda su zemlje Evropske unije i Sjedinjene Američke Države (SAD), ali se proizvodi postepeno šire na Bliski istok i Aziju. U 2019. izvoz meda je bio veći od 100 miliona dolara, što je druga cifra posle rekordne 2017. godine, kada je proizvodnja iznosila više od 133 miliona dolara. Kako navode stručnjaci, teško je predvideti tržište meda 2022. zbog rata između Ukrajine i Rusije. Mnogi pčelinjaci i industrije su uništeni, a većina se bori sa problemima na miniranim površinama. Oko 1.001 košnica, na području Černigovske oblasti bilo je uništeno. Međutim, pčelinjak je nekim čudom preživeo i proizvodnja je nastavljena. Ova zemlja je sa godišnjom proizvodnjom od 68,6 tona meda bila ispred Indije, Rusije, Meksika i Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Stanko Rajić, predsednik beogradskog Udruženja pčelara, rekao je ranije za Bizportal da je ova godina dosta loša za med i očekuje se da će biti slabija u odnosu na prošlu godinu. - Situacija i na svetskom tržištu nije bolja. Jedan od razloga jeste i rat u Ukrajini. Ona je jedan od najvećih proizvođača meda, ali problem je njegova cena koja je niska. Šleper meda košta 1,6 evra po kilogramu sa sve transportom. Što tiče cene meda u Srbiji, na pijacama se one razlikuju, od 1.200 do 1.500 dinara po kilogramu, a otkupne cene firmi kreću se od 1,6 do 4,2 evra - naveo je on. https://bizportal.rs/biz-info/srbija/klimatski-uslovi-sve-gori-za-pcele-srpski-pcelari-se-bore-za-svaku-kasiku-meda/

Geografski uslovi

Ukrajinska klima omogućava širok spektar biljaka od kojih pčele prikupljaju nektar. Od stepa i šuma pa sve do polja suncokreta, med je postao posebno tražen. Klima je veoma pogodna za pčelarstvo, jer je dovoljna količina sunčanih dana.

Vrste meda

Najpoznatiji je suncokretov med koji ima sladak ukus i žućkaste je boje. Nakon njega, na drugom mestu jeste lipov med blagog ukusa, zatim med od akacije, jedan od najpoznatijih i najcenjenijih medova u Ukrajini, svetle boje i blagog ukusa i na kraju, med od heljde - tamnije boje aromatičnog ukusa.

Pčelarstvo

U Ukrajini ono se praktikuje u gotovo svim regionima, a pčelarska udruženja su brojna. Pčelari su uglavnom porodični proizvođači, iako postoje i veće komercijalne proizvodnje meda. Ona je jedan od najvećih izvoznika meda na svetu. Glavni tržišni partneri Ukrajine u pogledu izvoza meda su Evropska unija, SAD, Kanada i Arapski svet. Ukrajinski med je vrlo cenjen zbog svoje prirodnosti i kvaliteta.

Industrijski izazovi

Pčelarstvo u Ukrajini suočava se sa brojnim izazovima. - Zagađenje - Korišćenje pesticida u poljoiprivredi negativno utiče na zdravlje pčela. - Ekonomska nestabilnost - kao i politička, utiče na razvoj pčelarstva, posebno u pogledu tržišta i cena. - Klimatske promene - iako se neki stručnjaci ne slažu da klimatske promene utiču na razvoj pčelarstva, one itekako mogu utiču i na proizvodnju meda. Ukrajina je do sukoba sa Rusijom bila treća u svetu po obimu izvoza, ali je rat razorio i domaće pčelarstvo. Ipak, ukrajinski pčelari su 2023. godine izvezli skoro 55.000 tona meda, ukupne vrednosti od 121 miliona dolara. To je količinski 14 odsto više nego 2022. godine, ali za 12 procenata manje u ostvarenoj vrednosti izvoza. Prosečna izvozna cena meda sa svim troškovima otkupa, analize, pakovanja i transporta do krajnjeg kupaca bilo gde u svetu, iznosila je oko 2,2 evra po kilogramu. To znači da kada se odbiju svi troškovi, tamošnjim pčelarima je isplaćeno značajno manje od navedene sume. Oni jedva održavaju proizvodnju, uprkos činjenici da je ova zemlja prošle godine bila drugi najveći izvoznik meda u EU, odmah iza Kine, zahvaljujući i tome što je Evropski parlament odobrio bescarinski uvoz hrane iz Ukrajine. Evropska unija troši više meda nego što proizvede, pa oko 40 odsto ove namirnice nabavlja iz uvoza. Kako navodi Eurostat, EU je tokom poslednje decenije povećala uvoz meda za 20 procenata, a izvoz za 14 odsto. Prošle godine EU je uvezla 163.700 tona meda iz zemalja koje nisu članice, u vrednosti od 359,3 miliona evra. S druge strane, izvoz meda iz zemalja EU u države koje nisu članice iznosio je samo 24.900 tona, a vrednost je bila oko 146 miliona evra. Nakon Kine i Ukrajine, EU je najviše meda uvezla iz Argentine, Meksika i Kube, pri čemu je najveći uvoznik bila Nemačka, koja je povukla čak četvrtinu ukupnog uvoza. Najviše meda iz EU je izvezeno u Veliku Britaniju, oko 17 odsto ukupnog izvoza, a potom u Saudijsku Arabiju, Švajcarsku, SAD i Japan. Prethodne godine, Španija je postala najveći izvoznik meda u EU, sa izvezenih 7.100 tona, a slede Nemačka, Rumunija, Mađarska i Grčka.

Podrška pčelarstvu

Ukrajina ima zakone i regulative koje se odnose na zaštitu pčela, kvalitet meda i kontrolu proizvodnje. Takođe, pčelari mogu da koriste subvencije i državnu pomoć u nekim slučajevima, ali postoji potreba za daljim unapređenjem sektora kroz bolju edukaciju i tehnološke inovacije.

Budućnost pčelarstva

Zbog svoje uloge u poljoprivredi i izvozu, ovaj sektor ima potencijal za dalji rast i razvoj. Povećanje ekološke proizvodnje, poboljšanje tehnoloških metoda i veći naglasak na održivost mogu pomoći u očuvanje pčelarstva. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.