Preliminarne procene ukazuju na to da bi ukupne rezerve mogle dostići i do 20 miliona tona, na dubini od 300 metara, sa prosečnim sadržajem retkih elemenata od 700 grama po toni.

- Identifikovane su četiri perspektivne zone sa ukupnim procenjenim rezervama od 935.400 tona -  saopštio je portparol Ministarstva industrije i građevinarstva Kazahstana.

Ako se procene potvrde, Kazahstan bi mogao postati treća zemlja u svetu po veličini rezervi retkih zemnih elemenata.

Međutim, stručnjaci pozivaju na oprez. Georgij Frejman, predsednik izvršnog odbora Profesionalnog udruženja nezavisnih rudarskih eksperata (PONEN), upozorio je da je reč o ranoj fazi istraživanja.

- Da bi se nešto smatralo nalazištem, potrebno je potpuno istražiti mineralizovanu oblast, uključujući hidrogeologiju, geomehaniku i ekonomsku isplativost eksploatacije - rekao je on.

-Bez toga, sve ostaje na nivou spekulacija - dodao je.

Strateški tajming

Istraživanja su započeta 2022. godine, a rezultati su dostavljeni vladi Kazahstana u oktobru 2024. Analitičari smatraju da je trenutak objave – neposredno pred samit sa EU – pažljivo izabran.

Tokom samita, EU je najavila jačanje saradnje sa Kazahstanom i usvajanje nove mape puta za 2025–2026, koja uključuje saradnju u oblasti geološkog istraživanja, inovacija i razvoja.

-  Objava je bila pravovremena jer je podigla značaj Kazahstana u razgovorima o strateškim sirovinama - izjavila je Aleška Simkić, ambasadorka EU u Kazahstanu. Ipak, dodala je da pred zemljom stoje izazovi u razvoju ovog sektora.

Šta sledi?

Prema navodima kompanije koja je otkrila nalazište, razvoj lokacije mogao bi potrajati i do šest godina i zahtevati ulaganja od oko 10 miliona dolara. Ipak, prema mišljenju Artura Poljakova, izvršnog predsednika MINEX Foruma, prve količine rude neće biti izvučene pre 10 do 12 godina.

Kazahstan trenutno nema tehnologije za dubinsku preradu retkih zemnih elemenata, pa će mu biti potrebni strani partneri.

Poljakov veruje da će Kina igrati ključnu ulogu, s obzirom na to da je najveći potrošač i proizvođač proizvoda koji koriste ove metale, uključujući baterije i solarne panele. Sledeći partner bi mogla biti Evropska unija, zbog svoje zelene agende i fokusa na održivu energiju.

- Glavni problem je logistika – EU i Kazahstan su daleko, zbog čega treba razvijati tzv. Srednji koridor - rekao je Poljakov.

Za sada se očekuje da će nacionalna rudarska kompanija Tau-Ken Samruk preuzeti vođstvo u narednoj fazi, koja obuhvata dodatna geološka istraživanja, izbor tehnologije i izradu studija izvodljivosti.

- Razmatramo dve opcije – aukciju ili lokalnu kompaniju. Odluka još nije doneta- izjavio je Almas Kušumov iz Ministarstva industrije i građevinarstva Kazahstana, piše Euronjuz.