Ali sada, kada je predsednik Donald Tramp narušio odnose sa Evropom uspostavljene nakon Drugog svetskog rata i počeo da koristi energiju kao pregovarački alat u trgovinskim pregovorima, sve više kompanija smatra da se oslanjanje na Sjedinjene Američke Države pretvorilo u novu slabost.
U takvom kontekstu, lideri velikih kompanija u EU počeli su da izgovaraju ono što bi pre samo godinu dana bilo nezamislivo – da bi uvoz dela ruskog gasa, uključujući i onaj iz državnog giganta Gasproma, mogao biti dobra ideja.
To bi zahtevalo još jednu veliku promenu politike, s obzirom na to da je EU nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. obećala da će do 2027. obustaviti uvoz ruske energije. Evropa ima ograničene mogućnosti. Pregovori sa LNG gigantom Katarom o dodatnim količinama gasa su zapeli, a iako se korišćenje obnovljivih izvora ubrzava, stopa rasta nije dovoljna da bi EU mogla da se oseća bezbedno.
- Ako dođe do razumnog mira u Ukrajini, mogli bismo se vratiti na protok od 60 milijardi kubnih metara, možda i 70 godišnje, uključujući LNG - rekao je Didije Holeo, izvršni potpredsednik francuskog Engie-ja u intervjuu za Rojters.
Francuska država delimično je vlasnik Engie-ja, koji je nekada bio jedan od najvećih kupaca Gaspromovog gasa. Holeo smatra da bi Rusija mogla da pokriva oko 20 do 25 odsto potreba EU, u poređenju sa 40 odsto pre rata. Šef francuskog energetskog giganta TotalEnergies, Patrik Pujane, upozorio je Evropu da se previše ne oslanja na američki gas.
- Moramo da se diverzifikujemo, da imamo više pravaca, a ne da zavisimo samo od jednog ili dva - rekao je Pujane za Rojters.
Total izvozi velike količine američkog LNG-a, ali i ruski LNG iz privatne firme Novatek.
Industrija traži jeftinu energiju
- Evropa se nikada neće vratiti na uvoz od 150 milijardi kubnih metara iz Rusije kao pre rata… ali kladio bih se na možda 70 milijardi - dodao je Pujane. Francuska, koja proizvodi velike količine nuklearne energije, već ima jednu od najraznovrsnijih energetskih mreža u Evropi. Nemačka se pre rata snažno oslanjala na jeftin ruski gas za pokretanje industrije, ali sada ima manje opcija.
150 milijardi kubnih metara – toliko je gas EU godišnje uvozila iz Rusije pre rata u Ukrajini.
U hemijskom kompleksu Leuna, jednom od najvećih u Nemačkoj, gde se nalaze postrojenja Dow Chemical-a i Shell-a, neki proizvođači smatraju da bi se ruski gas trebalo brzo vratiti. Rusija je pokrivala 60 odsto lokalnih potreba, uglavnom preko gasovoda Nord Stream, koji je dignut u vazduh 2022.
- U ozbiljnoj smo krizi i ne možemo da čekamo“, rekao je Kristof Ginter, generalni direktor kompanije InfraLeuna, operatera parka. Dodao je da nemačka hemijska industrija beleži gubitak radnih mesta pet kvartala zaredom, što se nije dogodilo decenijama. „Ponovno otvaranje gasovoda više bi smanjilo cene od bilo kog trenutnog programa subvencija - rekao je.
U saveznoj zemlji Meklenburg–Zapadna Pomeranija, gde gasovod Nord Stream izlazi na kopno, 49 odsto ispitanih Nemaca želi povratak ruskog gasa, pokazalo je istraživanje instituta Forsa.
-Treba nam ruski gas, treba nam jeftina energija – bez obzira na poreklo - rekao je Klaus Paur, direktor kompanije Leuna-Harze, srednje velike petrokemijske firme u parku Leuna.
- Treba nam Nord Stream 2 jer moramo da kontrolišemo troškove energije - dodao je.
Industrija traži od savezne vlade da obezbedi jeftinu energiju, rekao je Danijel Keler, ministar privrede savezne države Brandenburg, u kojoj se nalazi rafinerija Švedt, delimično u vlasništvu ruske naftne kompanije Rosnjeft, ali pod nemačkom upravom.
SAD ograničava izvoz
EU se priprema da kupi više američkog LNG-a jer Tramp želi da Evropa smanji trgovinski suficit sa SAD. „Sigurno ćemo morati da uvezemo više LNG-a“, rekao je komesar EU za trgovinu Maroš Šefčovič prošle nedelje. Trgovinski rat dodatno je pojačao zabrinutost Evrope u vezi sa oslanjanjem na američki gas, rekla je Tatjana Mitrova, naučna saradnica sa Univerziteta Kolumbija na Centru za globalnu energetsku politiku.
- Postaje sve teže američki LNG posmatrati kao neutralnu robu, u nekom trenutku mogao bi postati geopolitičko oruđe - dodala je Mitrova. Ako se trgovinski rat dodatno rasplamsa, postoji mala verovatnoća da bi SAD mogao da zadrži izvoz LNG-a, rekao je Arne Lohman Rasmusen, glavni analitičar Global Risk Managementa.
- Ako cene gasa u SAD porastu zbog veće industrijske potražnje i potražnje povezane sa veštačkom inteligencijom, SAD bi mogao da ograniči izvoz na svim tržištima- rekao je Voren Peterson, direktor strategije za robna tržišta u ING-u.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici
