Iako SAD još nisu zvanično potvrdile ovaj zahtev, Tramp je ranije nagovestio da bi zemlje trebalo da biraju između Vašingtona i Pekinga kako bi dobile trajne ustupke u vezi sa njegovim visokim carinama koje su iznenadile i saveznike i rivale.

Ove carine su privremeno suspendovane na 90 dana, što države vide kao prozor prilike za postizanje trgovinskih sporazuma.

- Možda na neki način- rekao je Tramp za Fox News kada je upitan da li bi Latinska Amerika trebalo da prekine odnose sa Kinom.

- Možda, da, možda bi to trebalo da urade-

Sama sugestija izazvala je oštru reakciju Pekinga.

- Kina se odlučno protivi svakom sporazumu koji bi bio postignut na štetu kineskih interesa - navelo je Ministarstvo trgovine Kine u ponedeljak.

- Ako se to desi, Kina to nikada neće prihvatiti i preduzeće recipročne kontramere. Kina je odlučna i sposobna da zaštiti svoja prava i interese. Niko ne može ostati imun na posledice unilateralizma i protekcionizma-

U utorak je Evropska komisija, koja ima isključivu nadležnost za trgovinsku politiku 27 članica EU, pokušala da se distancira od sukoba, naglašavajući da su pregovori sa SAD i odnosi sa Kinom „dve odvojene stvari“.

- Imamo aktivne trgovinske pregovore sa našim američkim partnerima - rekla je zamenica portparola Komisije, Ariana Podesta.

- To su pregovori između dve strane koje razgovaraju o elementima koji mogu dovesti do obostrano korisnog ishoda - dodala je.

- To je odvojeno od naših odnosa sa Kinom-

Podesta je naglasila da, uprkos najnovijim dešavanjima, politika EU prema Kini ostaje „ista“, i da se bazira na „de-rizikovanju, a ne na prekidanju veza“.

Ipak, kada je upitana da li je Kina „isključena iz pregovora“ sa SAD, rekla je da je jedina crvena linija „bezbednost i dobrobit građana EU“, aludirajući na standarde bezbednosti hrane koje je Bela kuća ranije okarakterisala kao „netarifne barijere“.

- Sve ostalo je predmet razgovora - poručila je.

De-rizikovanje vs prekidanje veza

- De-rizikovanje - je strategija koju je osmislila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom svog prvog mandata. Termin je upotrebljen kako bi se opisalo smanjenje zavisnosti od Kine, naročito u osetljivim sektorima kao što su visoke tehnologije i robe dvostruke namene.

Peking je ranije bio optuživan da koristi lance snabdevanja kao sredstvo odmazde protiv politika koje doživljava kao pretnju svojim nacionalnim interesima. Kao odgovor na Trampove carine, Kina je ograničila izvoz širokog spektra kritičnih minerala i magneta.

Iako je zbog svog oštrog stava prema Kini dobila pohvale iz Bajdenove administracije, fon der Lajen je u poslednje vreme ublažila retoriku. Sada govori o „transakcijskoj“ spoljnoj politici, koja omogućava konstruktivnu saradnju i sa zemljama koje ne dele osnovne vrednosti EU, uključujući Kinu.

Nekoliko dana nakon što je Tramp najavio svoje „recipročne carine“ koje su uzdrmale tržišta, fon der Lajen je razgovarala telefonom sa kineskim premijerom Lijem Ćiangom.

- Kao odgovor na globalne poremećaje izazvane američkim carinama, predsednica fon der Lajen je naglasila odgovornost Evrope i Kine, kao dva najveća svetska tržišta, da podrže snažan, reformisan trgovinski sistem – slobodan, pravičan i zasnovan na jednakim uslovima - navodi se u zvaničnom saopštenju Komisije.

Verzija saopštenja iz Pekinga bila je znatno optimističnija, ističući „momentum stabilnog rasta“ u odnosima. „Kina je spremna da radi sa evropskom stranom na unapređenju zdravog i stabilnog razvoja odnosa između Kine i EU“, rekao je Li fon der Lajenovoj.

EU i Kina najavile su održavanje samita u julu.

Ova razmena odmah je podstakla spekulacije o potencijalnom „resetovanju“ odnosa između EU i Kine, što je Brisel pokušao da umanji isticanjem rizika da bi evropsko tržište moglo biti preplavljeno jeftinim kineskim izvozom koji više ne može da ide u SAD zbog carina.

- Ne možemo apsorbovati globalni višak kapaciteta, niti ćemo prihvatiti dampinške cene na našem tržištu - upozorila je fon der Lajen ranije ovog meseca.

Prema podacima Evrostata za 2023. godinu, SAD su bile glavno odredište za robu iz EU (501,9 milijardi evra), dok je Kina bila druga (223,5 milijardi evra). S druge strane, Kina je bila najveći izvoznik u EU (516,2 milijarde evra), ispred SAD (346,7 milijardi evra).