Trenutna geopolitička situacija, sa trgovinskim ratom koji preti, deluje kao da je uplašila strane investitore koji su odlučili da smanje svoju izloženost u SAD, što direktno utiče na vrednost dolara. Drugim rečima, piše glavni ekonomista "Goldman Saksa" Jan Hacijus za "Fajnenšel tajms", ako strani investitori (koji prema proceni MMF drže 22 milijarde američkih sredstava) ne žele da kupe još američkih obveznica po njihovim trenutnim cenama i tako smanje deficit SAD - te cene moraju da padnu, a dolar da oslabi. Ovo ne bi bilo toliko bitno ako bi američka privreda nastavila da nadmašuje ostale, kao što je to činila tokom većeg dela poslednje dve decenije. Ali ovo izgleda malo verovatno, barem u narednih nekoliko godina, u svetlu BDP-a i korporativnog profita koji, u najboljem slučaju, sporo rastu, naglog porasta neizvesnosti američke politike i problema nezavisnosti FED-a. Hacijus naglašava da depresijaciju dolara ne treba mešati sa gubitkom statusa dolara kao dominantne svetske valute budući da su prednosti "zelembaća" kao globalnog sredstva razmene i skladištenja vrednosti i dalje toliko ukorenjene da bi druge valute teško mogle da ih prevaziđu.

Koje su ekonomske posledice slabijeg dolara?

Prvo, to će pogoršati pritisak na potrošačke cene. Same carine će verovatno povećati osnovnu inflaciju, merenu indeksom cena lične potrošnje, sa 2,75 procenata sada na 3,5 procenata kasnije ove godine, a "Goldman Saks" procenjuje da bi vrednost dolara mogla da padne za još oko 0,25 procentnih poena. Drugim rečima - carine će se prelomiti preko leđa američkih potrošača, a ne na stranih proizvođača. Drugo, slabiji dolar ne samo da podiže uvozne i potrošačke cene, već i snižava izvozne cene (mereno u stranoj valuti). Na srednji rok, ova relativna promena cena bi trebalo da pomogne u smanjenju trgovinskog deficita SAD, što je jedan od ciljeva Trampove administracije. Stoga je malo verovatno da će kreatori američke politike stati na put depresijaciji dolara. Treće, slabiji dolar bi, u principu, mogao da olakša finansijske uslove i pomogne da se američka ekonomija izvuče iz recesije. Ali pokretači amortizacije su važni. Smanjen apetit za američku imovinu, uključujući hartije od vrednosti Trezora, mogao bi da neutrališe uticaj slabije valute na finansijske uslove, piše RT Balkan. U svakom slučaju, najvažnija odrednica da li će SAD ući u recesiju nije dolar. Odluka da se uvedu dodatne "recipročne" carine nakon trenutne 90-dnevne pauze, tekućeg američko-kineskog trgovinskog rata ili agresivnih daljih mera specifičnih za robu mogla bi učiniti recesiju neizbežnom, bez obzira gde dolar ide, zaključuje glavni ekonomista "Goldman Saksa". BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.