Manuel Delia, borac protiv korupcije i izvršni direktor malteške organizacije civilnog društva Republika, više od decenije se borio protiv ovakvog sistema. „Vrisnuo sam kada sam čuo odluku“, rekao je za DW. „Očekivao sam loše vesti.“ Malta je bila poslednja članica EU koja je nudila tzv. zlatne pasoše, nakon što su slične šeme u Bugarskoj i Kipru ukinute prethodnih godina. Odluka Suda pravde EU, kako kaže Delia, potvrđuje dugogodišnji rad njegove pokojne koleginice i prijateljice Daphne Caruane Galizije, ubijene istraživačke novinarke koja je među prvima ukazala na opasnosti ovakvih programa. Sud je presudio da je malteška praksa prodaje državljanstva učinila pojam nacionalnosti običnom „komercijalnom transakcijom“, narušavajući osnovne principe solidarnosti i međusobnog poverenja među državama članicama. Delia smatra da ova presuda pokazuje da državljanstvo nije roba: „Ne možete staviti cenu na državljanstvo. Ono je mnogo vrednije od novca.“ Evropska komisija je još 2022. godine pokrenula postupak protiv Malte, navodeći da EU državljanstvo mora podrazumevati „pravu vezu“ sa zemljom – ne samo finansijsku transakciju. Iako je u oktobru 2024. godine pravobranilac Suda EU dao mišljenje u korist Malte, sud je odlučio suprotno, potvrdivši da se program mora ukinuti. Prema podacima Fondacije Daphne Caruana Galizia, 90 odsto zlatnih viza izdatih na Malti pripadalo je kineskim investitorima, iako ih je mnogo manje evidentirano kao stanovnici u nacionalnim statističkim podacima. To ukazuje da većina tih pasoša nije ni korišćena za stvarni boravak. Premijer Malte Robert Abela izjavio je da je program doneo više od 1,4 milijarde evra u budžet, uključujući i za humanitarne svrhe, ali da će se sada pravni okvir uskladiti s odlukom Suda.

"Rezindecije kroz investicije"

Iako su pasoši „na prodaju“ sada zabranjeni, ostaje otvorena mogućnost za takozvane „zlatne vize“, koje nude boravišne dozvole u zamenu za investicije u nekretnine ili biznis. Prema podacima kompanije Henley & Partners, čak 31 država – uključujući skoro polovinu EU zemalja – još nudi programe „rezidencije kroz investicije“, piše "Blic Biznis". Evropska komisija je upozorila da i ovi programi nose rizike od pranja novca, utaje poreza i korupcije. Komisija je pozvala članice EU da pojačaju kontrole i uvedu strože provere porekla novca. Evropski parlament je još 2022. godine usvojio rezoluciju kojom se traži harmonizacija ovih programa na nivou Unije i stroža zajednička pravila za proveru podnosilaca zahteva. Anna Terrone iz organizacije Transparency International izrazila je nadu da će momentum ove presude pomoći i ukidanju zlatnih viza: „Potrebna je zajednička evropska strategija da se spreči ulazak korumpiranih pojedinaca koji su do bogatstva došli na sumnjive načine.“ Za Deliju, ova presuda nije samo pravna pobeda već i lična satisfakcija. „Ona potvrđuje da državljanstvo nije proizvod, već ugovor između pojedinca i države, zajednica zasnovana na zakonima i solidarnosti. A kad mu stavite cenu – obezvredite ga.“ BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: ?is_from_webapp=1&sender_device=pc&web_id=7395520208650470917 Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.