Truman iz ove priče je Hari S. Truman, 33. predsednik SAD-a, koji je vodio svoju državu iz Bele kuće, od 1945. do 1953. godine. Dakle, stupio je na dužnost odmah posle pakla zvanog Drugi svetski rat. Evropa je bila devastirana, milioni su gladovali, razorena je bila Jugoslavija, a posebno Srbija, večiti branik, koja se hrabro borila protiv nacizma i fašizma, i uz velike žrtve, slavila pobedu. Odmah posle slavlja, nastupile su godine gladi širom Evrope. Mnogi se i danas sećaju, bar iz priče svojih rodtielja, spasonosne humanitarne pomoći. Amerikanci su iz aviona bacali pakete koji su bili puni čokolada, jakni, najlonskih čarapa. I instant kafe, koju su Jugosloveni tada prvi put u životu probali. U paketima je bilo i sira, i stvari za higijenu, poput sapuna. Od tih čuda, koja su mnogima značila šansu da prežive još nekoliko dana, nalazilo se mleko u prahu i jaja u prahu. Za mleko znamo, a slično je bilo i sa jajima - trebalo ih je pomešati sa vodom i ručak je već bio spreman. Otuda, kada se neko sa setom seća pomoći koja je stizala ljudima u Jugoslaviji razorenoj ratom, u narodu se to popularno zvalo "Trumanova jaja".

Nije samo ljubav, ima i koristi

Zašto je Hari Truman slao toliko pomoći Jugoslaviji (nešto kasnije), Srbiji, i na kraju, celoj Evropi? Kao i uvek, nije u pitanju bila samo ljubav prema saveznicima i borcima za slobodu od nacizma, mada sam gest nikako ne treba omalovažavati. S obzirom na to da su milioni ljudi gladovali, dok su kompletne industrije bile u ruševinama, u SAD-u se pojavio strah od nadolazećeg komunizma. Francuska, u kojoj su čitavi gradovi bili puni ljudi na ivici smrti od gladi, imala je jaku komunističku partiju. Slično je bilo i u poraženoj Italiji. Uz to, Truman, član Demokratske steanke, nije bio previše popularan kod naroda, a Republikanci su imali većinu u kongresu SAD-a. Bilo je potrebno igrati mudro i na domaćem terenu, i u Evropi. Truman je tada povukao prilično genijalan politički potez. Da je sam pokrenuo masivnu akciju humanitarne pomoći, verovatno bi ga Amerikanci prezreli, jer ga nisu previše poštovali. Zato je Truman u tu svrhu delegirao Džordža Maršala, svog državnog sekretara i veoma poštovanog generala. Truman je, štaviše, instistirao da se taj program zove "Maršalov plan". Maršal je, zatim, u govoru na Harvardu, rekao Evropljanima da će dobiti pomoć, ali pod jednim uslovom. Da inicijativa krene iz Evrope, ne iz Amerike. U Evropi je formiran Komitet za evropsku ekonomsku saradnju, i dogovorili su se šta je sve potrebno i koliko kome sleduje. "Maršalov plan" je bio poseban i po tome što je bio potpuno decentralizovan. Recimo, Holanđani su se među sobom dogovarali kako da obnove svoje luke, a Francuzi kako da ponovo izgrade svoje fabrike. Amerikanci se nisu mešali, osim u smislu eventualnog savetovanja. Rezultati su bili izuzetni. Industrijska proizvodnja je porasla za 135 odsto, što je značilo da se razvijala brže nego pre rata. "Maršalov plan" je na kraju koštao oko 13,3 milijarde dolara, što je oko 170 milijardi dolara u današnjem novcu. - Nisam siguran da bi to kongres odobrio da sam ja tražio. Uradili su to zbog Maršala - izjavio je Truman kasnije. Tako je Truman ostvario višestruku pobedu - u Evropi je bio izuzetno poštovan, a porastao mu je rejting i u rodnom SAD-u. Takođe, pomoću "Maršalovog plana", Truman je postavio temelje za formiranje NATO-a, pa na kraju, i same Evropske unije. A osim toga, uspeo je u nameri da nijedna evropska zemlja ne postane komunistička. "Zauzdaj komunizam, spasi Evropu", glasio je slogan Maršalovog plana. Zanimljivost - najviše novca dobilo je Ujedinjeno kraljevstvo, pa Francuska, Italija, Zapadna Nemačka i Holandija. Svuda gde je procenjeno da komunizam ima najviše šanse za pobedi.

I na kraju, stiglo je i do nas

Jugoslavija, zajedno sa Srbijom, bila je, naravno, već komunistička, pa nije odmah ušla u paket velikodušne humanitarne pomoći. Međutim, Josip Broz Tito je, posle sukoba sa Staljinom, napravio zaokret ka Zapadu i SAD-u. Već 1951. godine, iz SAD-a je počela da stiže pomoć u Jugoslaviju, u vidu žitarica, hrane, i nafte. Jugloslovenska vojska dobila je i pomoć u oružju, i to u ogromnim količinama. Ipak, Jugoslovenima i Srbima tada je najviše bila potrebna hrana, pa se otuda u kolektivnom sećanju zadržao kolokvijalni izraz "Trumanova jaja". Mnogo je decenija prošlo od tada, a danas, imamo sasvim drugačiju situaciju. Na čelu SAD-a je Donald Tramp, koji ima znatno drugačiji pristup od Trumanovog. Doduše, a i srećom, okolnosti su drugačije u Evropi. Ipak, Tramp bi mogao ponešto da nauči od Harija Trumana. On je odlučio da "Ameriku učini velikom" tako što će svima, a putem carina, uzeti deo kolača. Možda bi bilo najbolje da ipak, poput Trumana, proba nešto i da ponudi. Još nije kasno, tek mu je počeo drugi mandat u Beloj kući. I nije isključeno da će, na kraju, upravo to i uraditi. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: ?is_from_webapp=1&sender_device=pc&web_id=7395520208650470917 Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.