Taj trgovinski rat je specifičan po tome što, za razliku od svih ostalih ikada pokrenutih, ne mora da bude načelno loš. Osim ako ne ode u pogrešnom, najgorem smeru. Još jedna njegova specifičnost je u tome što bi Evropa u njemu rado učestvovala, zajedno sa Kinom i SAD. Međutim, simbolično rečeno, Peking i Vašington već imaju tenkove, a iz Brisela bi da krenu u borbu sa praćkom.
O čemu se radi? Trgovinski rat koji se trenutno vodi tiče se digitalnog, tako reći, virtuelnog sveta. Njemu pristustvujemo na svakom koraku. Tri stavke oko kojih se lome koplja su veštačka inteligencija, čipovi i možda i najvažniji resurs - podaci.
Foto: Shutterstock[/caption]
Logično, kada je rat u pitanju, pa bio on, na sreću, i trgovinski, svako u sukobu pravi bunker, tu se ništa ne menja još od Prvog svetskog rata. Dok Kina razvija svoju strategiju "Pojasa i puta", SAD čini sve da pristup svom oruđu za razvoj veštačke inteligencije ograniči što više. Otuda i želja još iz mandata Džozefa Bajdena da se zabrani Tiktok, društvena mreža u kineskom vlasništvu. Tramp ipak shvata da je taj isti Tiktok, koji milioni mladih Amerikanaca koriste, bolje držati na uzdi, nego ga blokirati.
A koliko je kineska tehnološka industrija otporna, može se videti i na primeru Huaveja. Uprkos svim američkim zabranama, ili možda baš zbog njih, ostali su gigant koji kvalitetom i cenom i dalje pravi mobilne telefone koje kupuju milioni ljudi širom sveta. A iza svega, krije se i želja svih uključenih strana da imaju jedan od najvrednijih resursa, podatke o potrošačima, zbog koji se sve to i radi.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Bunkeri su već postavljeni
Na prvi pogled, možda deluje da to nije toliko bitno, ali ne treba zaboraviti da borba oko tih ključnih pokretača modernog doba sa sobom pokreće čitav niz industrija, koje već zarađuju milijarde dolara. U pitanju je lančana reakcija - svima su potrebni čipovi, koji pokreću ogromnu mašineriju veštačke inteligencije. Dakle, opet sve kreće iz rudnika, pa stiže da naših računara. Za proizvodnju čipova potrebni su, između ostalih, minerali galijum i germanijum, i tu Kina igra suptilnije i mudrije od Donalda Trampa. Umesto da poveća carine, ograničava izvoz tih minerala, bez kojih je nemoguće proizvoditi električne automobile i čipove. A paralelno, o čemu je pisao i ugledni sajt Kvarc, razvija svoju infrastrukturu. I na taj način stvara nezavisnost od ostalih, a posebno od glavnog takmaca, Sjedinjenih država. Donald Tramp, predsednik SAD-a, je toga veoma svestan, pa nije čudno što je prva stvar koju je tražio od Ukrajine, da bi joj pomogao u okončanju rata sa Rusijom, jesu retki metali koji su mu potrebni za razvoj tehnološke industrije. Trampu je jasno: bitku za resurse i sledeću fazu u razvoju veštačke inteligencije, kao sledećem koraku u progresu civilizacije, Kina, bar za sada, dobija. Moćni Trampov saveznik i najbogatiji čovek na svetu, Ilon Mask, stvorio je "Teslu", ali njegova električna vozila su izuzetno skupa i fokusirana uglavnom na američko tržište. Kineski električni automobili su jeftiniji i uspeli su da se pokažu kvalitetnim po znatno manjoj ceni, širom sveta. [caption id="attachment_142843" align="alignnone" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]
Logično, kada je rat u pitanju, pa bio on, na sreću, i trgovinski, svako u sukobu pravi bunker, tu se ništa ne menja još od Prvog svetskog rata. Dok Kina razvija svoju strategiju "Pojasa i puta", SAD čini sve da pristup svom oruđu za razvoj veštačke inteligencije ograniči što više. Otuda i želja još iz mandata Džozefa Bajdena da se zabrani Tiktok, društvena mreža u kineskom vlasništvu. Tramp ipak shvata da je taj isti Tiktok, koji milioni mladih Amerikanaca koriste, bolje držati na uzdi, nego ga blokirati.
A koliko je kineska tehnološka industrija otporna, može se videti i na primeru Huaveja. Uprkos svim američkim zabranama, ili možda baš zbog njih, ostali su gigant koji kvalitetom i cenom i dalje pravi mobilne telefone koje kupuju milioni ljudi širom sveta. A iza svega, krije se i želja svih uključenih strana da imaju jedan od najvrednijih resursa, podatke o potrošačima, zbog koji se sve to i radi.
Komentari (1)