Planira se njegovo preusmeravanje u državne fondove – i to za društveno korisne svrhe. Pominje se da se na takvim zaboravljenim računima nalazi između dve i četiri, pa čak i do devet milijardi evra. Gotovo sve banke imaju takozvane „nekontaktne“ ili zaboravljene račune na kojima godinama nije bilo nikakve aktivnosti – ni uplata ni isplata, navodi Bild. Savezna vlada sada želi da dođe do tog novca. U koalicionom sporazumu Unije (CDU/CSU) i SPD-a dogovoreno je da se ta sredstva iskoriste za socijalne svrhe. Razlozi za postojanje takvih računa mogu biti različiti: - smrt vlasnika, čiji naslednici ne znaju za postojanje računa - preseljenje ili promena prezimena, zbog čega banka više ne može da stupi u kontakt s vlasnikom - likvidacija ili zatvaranje firme, pri čemu računi nisu pravilno zatvoreni - namerno prećutana imovina koja je s vremenom pala u zaborav, a naslednici nisu svesni njenog postojanja. Do sada je novac sa računa bez aktivnosti, nakon 30 godina, postajao vlasništvo banke. Tada ga banka knjiži kao dobit, plaća porez – i mora da ga isplati ako se naknadno pojavi neko sa pravom na taj novac. Prema presudi Višeg upravnog suda u Frankfurtu, ne postoji rok zastare za takve zahteve. Savezni ministar finansija Lars Klingbeil (47, SPD) želi da u Nemačkoj stvori zakonske osnove kako bi se novac sa zaboravljenih računa koristio za socijalne svrhe.

Nemačka planira centralni registar prijave računa

U koalicionom sporazumu stoji: „Novac sa nekontaktnih računa koristićemo u revolving fondu“ (fondu koji se stalno puni i prazni). Uzor za ovakav model je Velika Britanija, gde se zaboravljeni milioni posle 15 godina koriste za socijalne projekte. Sličan sistem sada planira i nemačka vlada. Najpre će biti zakonski definisano šta tačno znači "nekontaktni račun", a zatim će se formirati centralni registar u koji će svi takvi računi biti uneti. Nakon isteka određenog roka, novac bi bio preusmeren u državni fond, piše Bild. Banke kritikuju ovaj plan. Torsten Heše, glavni pravnik Nemačkog bankarskog saveza, izjavio je za MDR da bi država, u najgorem slučaju, mogla da posegne za novcem koji još uvek realno pripada nekome. I Nemački savez štedionica i žiro-udruženja smatra da je državni pristup takvom novcu pravno sporan. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.