Prema izveštaju OECD-a Pensions at a Glance 2023, penzije su glavni izvor prihoda za starije osobe u Evropi. U mnogim evropskim zemljama javni transferi – poput državnih penzija i naknada – čine više od sedamdeset odsto ukupnog ekvivalentnog bruto prihoda domaćinstva starijih osoba, a u nekim slučajevima i više od osamdeset odsto.

Dakle, kolike su zapravo starosne penzije u Evropi? Koliki je prosečan trošak po korisniku? I kako se visina penzija poredi širom Evrope kada se prilagodi kupovnoj moći?

Prosečne penzije u EU iznose 16.138 evra godišnje

Prema podacima Evrostata, 2022. godine prosečan trošak za starosne penzije po korisniku iznosio je 16.138 evra godišnje u EU, što je oko 1.345 evra mesečno.

Nordijske zemlje prednjače s najvišim penzijama

Unutar EU, raspon je išao od 3.611 evra u Bugarskoj do 31.385 evra u Luksemburgu godišnje. Kada se u računicu uključe i zemlje EFTA i kandidati za članstvo u EU, raspon se još više širi – od 1.648 evra u Albaniji do 35.959 evra u Islandu.

U dve nordijske zemlje, Norveškoj i Danskoj, prosečna starosna penzija takođe premašuje 30.000 evra godišnje. U Švedskoj ona iznosi 22.436 evra, a u Finskoj 21.085 evra – znatno iznad proseka EU.

Kandidati za EU imaju najniže penzije

Pored Albanije, najniže prosečne penzije imaju zemlje kandidati za članstvo u EU:

- Turska – 2.942 evra

- Bosna i Hercegovina – 3.041 evro

- Srbija – 3.486 evra

- Crna Gora – 3.962 evra

Crna Gora je nešto iznad Bugarske, ali razlika je minimalna. Ove brojke su godišnje i jasno pokazuju veliki jaz između najviših i najnižih penzija u Evropi.

Najveće ekonomije EU iznad proseka

Četiri najveće ekonomije EU su rangirane zaredom i sve su iznad proseka EU:

- Italija – 19.589 evra

- Francuska – 18.855 evra

- Španija – 18.100 evra

- Nemačka – 17.926 evra

Ogromne razlike među evropskim zemljama

Prosečne vrednosti penzija pokazuju nekoliko trendova:

- Jasan je jaz između Istoka i Zapada – zapadne i nordijske zemlje nude znatno više penzije.

- Južnoevropske zemlje stoje bolje od istočnih, ali i dalje zaostaju za severom.

- Najlošije rezultate beleže zemlje Balkana i istočne Evrope, posebno kandidati za članstvo.

Kada se uzme u obzir kupovna moć, razlike se smanjuju

Nejednakosti u visini penzija znatno su manje kada se mere u standardima kupovne moći (PPS), a ne u nominalnim iznosima.

Na primer, u EU je odnos između najviše i najniže prosečne penzije 8,8 puta u nominalnim iznosima, ali se u PPS smanjuje na 3,5 puta, što odražava razlike u troškovima života.

U EU, prosečni trošak po korisniku kretao se od 5.978 PPS u Slovačkoj do 21.162 PPS u Austriji. Kada se uključe i zemlje van EU, Albanija ima najnižu vrednost – 3.019 PPS. Turska je znatno bolje rangirana u PPS iznosima – sa 8.128 PPS, iznad nekoliko članica EU.

Sve nordijske zemlje su iznad proseka EU kada je reč o potrošnji za penzije, a neke se nalaze i među najvišima u Evropi.

U tri zemlje penzije su pale 2022.

U evrima, prosečna penzija pala je u samo tri zemlje 2022. u odnosu na 2021, i to za manje od pet odsto – u Turskoj, Irskoj i Grčkoj. U Turskoj je pad uglavnom rezultat velike devalvacije valute, što je smanjilo evrovsku vrednost penzija.

Nasuprot tome, Bugarska je zabeležila najveći rast – 33 odsto, zatim Češka (16 odsto). Rast veći od deset odsto zabeležen je i u Letoniji, Litvaniji, Crnoj Gori i Rumuniji.

Da li su penzije dovoljne za dostojanstven život?

Starosne penzije su redovna davanja namenjena da:

1. Održe prihode korisnika nakon odlaska u penziju, ili

2. Podrže starije osobe koje nisu u radnom odnosu.

Prema Izveštaju o adekvatnosti penzija za 2024 koji su zajedno izradili Evropska komisija i Komitet za socijalnu zaštitu, države članice EU preduzimaju dodatne korake kako bi očuvale adekvatnost, ali su buduće penzije i dalje pod pritiskom. Očekuje se da će stepeni zamene (odnos između zarade i penzije) za radne karijere opadati u narednim decenijama.

Rizik od siromaštva i socijalne isključenosti među starijima raste od 2019. godine, uglavnom zbog rasta relativnog siromaštva.

U 2022. godini, više od jedne od pet osoba starijih od 65 godina u EU – odnosno oko 18,5 miliona ljudi  bilo je u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti. Taj broj raste zbog porasta siromaštva i starenja stanovništva.

U mnogim evropskim zemljama, penzijski prihodi su znatno niži od plata koje su ljudi imali dok su radili, što otežava održavanje životnog standarda u starosti.

Rodna nejednakost: žene dobijaju znatno manje

Izveštaj pokazuje da starije žene u svakoj članici EU imaju veći rizik od siromaštva u poređenju s muškarcima. U proseku, žene u EU primaju dvadeset šest celih jedan odsto manju penziju od muškaraca, a pet celih tri odsto žena uopšte ne prima penziju.

Ovi rodni jazovi rezultat su razlika u platama, češćih prekida u karijeri, kraćeg radnog staža i veće zastupljenosti rada na pola radnog vremena među ženama, piše Euronews biznis.