Vang je izvršni direktor kompanije Scale AI, firme za obradu podataka koja sarađuje s velikim liderima u oblasti veštačke inteligencije, poput Mete i OpenAI-a. A upravo je Meta potrošila oko 15 milijardi dolara kako bi kupila 49 odsto udela u Scale AI. Meta je potvrdila ovu vest u saopštenju u četvrtak uveče: - Meta je finalizovala naše strateško partnerstvo i investiciju u Scale AI. Kao deo toga, produbićemo saradnju na proizvodnji podataka za AI modele, a Aleksandr Vang će se pridružiti Meti i raditi na našim naporima ka razvoju superinteligencije, piše Biznis insajder. Šta Meta dobija za tu investiciju u gotovini — kojom se vrednost Scale AI procenjuje na skoro 30 milijardi dolara, što je otprilike duplo više od poslednje procene vrednosti pre godinu dana? U teoriji, tim novcem Meta učvršćuje svoju vezu sa kompanijom ključnom za njene AI ambicije. U praksi, tim novcem kupuje Vanga — i možda još nekolicinu njegovih najbližih saradnika. - Ovo je veoma skupo 'akvahajerovanje' Aleksandra Vanga - piše tehnološki analitičar Ben Tompson, ponavljajući sada već uobičajeno tumačenje ove investicije. Akvahajer (acquihire) je tradicionalno dogovor u kojem manji startap s ograničenim izgledima za uspeh prodaje sebe većem igraču — pri čemu je kupcu obično važnije da preuzme zaposlene nego sam posao. Često se dešava da preuzeta kompanija prestane da proizvodi ono što je radila čim se ugovor završi. Akvahajeri se obično smatraju "mekim sletanjem" za osnivače i zaposlene u startapima — jer im obezbeđuju zaposlenje, makar za deo tima — ali i za investitore, koji tako mogu da povrate bar deo svoje investicije. Takvi dogovori su bili prilično česti u Silicijumskoj dolini sve do poslednjih godina, kada su antimonopolski zvaničnici predsednika Džoa Bajdena učinili spajanja i akvizicije (M&A) znatno ređim. Sada se takvi dogovori ponovo intenziviraju — naročito kada je reč o veštačkoj inteligenciji, gde su cene neverovatno visoke. Na primer, prošle godine je Microsoft platio oko 650 miliona dolara AI startapu Inflection, što je tehnički bio honorar za licenciranje, ali suštinski je to bila cena za zapošljavanje osnivača Mustafe Sulejmana i dela njegovog tima. Nakon toga je Google platio 2,7 milijardi dolara u slično strukturiranom dogovoru sa Character.AI, pretežno da bi angažovao osnivača Noama Šazira i deo njegovih zaposlenih. [caption id="attachment_80705" align="alignnone" width="1000"] Foto: Muhammad Aamir Sumsum / Shutterstock.com[/caption] Sada Zakerberg dodatno uvećava taj obrazac sa svojim najnovijim dogovorom, i želi da Vang postane deo novog AI laboratorijskog tima koji će činiti vrhunski istraživači. Može se, kao što tvrdi Rid Albergoti iz Semafora, i argumentovati da 15 milijardi dolara koje Zakerberg plaća zapravo i nije tipičan akvajaer, s obzirom na to da se deo tog novca može tumačiti kao avans za buduće poslove koje će Scale AI obavljati za Metu. Takođe, deo izjave iz Mete o tome da dve kompanije planiraju da „prodube zajednički rad“ sugeriše da u ovom dogovoru ima nečeg više od pukog Vangovog prelaska na novi posao. Ali većina ljudi iz tehnološke industrije s kojima sam razgovarao veruje da je prava motivacija ovde zapravo dovođenje Aleksandra Vanga "u kuću" — slično kao što kupovina Beats-a za 3 milijarde dolara od strane Apple-a nije bila zato što je Tim Kuk želeo da vodi biznis sa slušalicama, već zato što je želeo ukus i harizmu suosnivača Džimija Ajovina. Ono što sve ovo čini još zanimljivijim jeste činjenica da Vang nije poznat kao vrhunski AI naučnik. On je, prema pisanju The Information, "u suštini biznismen sa tehničkim znanjem, a ne elitni istraživač" kakvima je Zakerberg nedavno poklanjao pažnju — i nudio ogromne plate. „Njegove veštine više leže u predstavljanju kompanije nego u vođenju osoblja ili razvoju AI istraživanja,“ navodi Financial Times, pozivajući se na više osoba koje su sarađivale s njim. I bez obzira na to šta Zakerberg veruje da Vang može da mu donese, postoje brojni primeri iz prošlosti koji pozivaju na oprez — kada je Meta kupovala visoko profilisane talente koji su na kraju otišli. Suosnivači Instagrama i Vocapa napustili su kompaniju nakon što je Zakerberg potrošio milijarde da ih preuzme, a Majk Kriger, jedan od suosnivača Instagrama, sada praktično konkuriše Meti kao direktor za proizvode u AI kompaniji Anthropic. S druge strane, može se reći i ovo: malo je kompanija koje mogu da „spale“ milijarde dolara samo da bi nekog zaposlile, ali Meta je svakako jedna od njih. I ako verujete, kao što očigledno Zakerberg veruje, da je budućnost tehnologije — i vašeg poslovanja — u veštačkoj inteligenciji, onda bilo koja cifra ima smisla ako se na kraju ispostavi da je ulaganje bilo ispravno. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: ?lang=en Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.