Rat između Izraela i Irana potresa Bliski istok, a eskalirajuća kriza izazvala je najveći jednodnevni skok cena nafte u poslednje tri godine. Pre ovoga, imali smo i još jedan primer- rat u Ukrajini, jedne od najvećih svetskih izvoznica nafte i gasa, kada je cena nafte naglo skočila.
Dalji napadi na ključnu infrastrukturu mogli bi ponovo podstaći rast cena nafte i izazvati dodatne ekonomske turbulencije.
Strahovi od mogućeg zatvaranja Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko trećine globalnih isporuka nafte, dodatno podstiču nesigurnost na tržištu. Kako bi smanjio napetost, Iran je izrazio spremnost za ponovni početak nuklearnih pregovora sa SAD, pod uslovom da ne učestvuju u vojnim akcijama.
[caption id="attachment_43731" align="aligncenter" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
Kako se ova situacija odražava na Srbiju?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da Srbija želi smirivanje situacije na Bliskom istoku i dodao da taj sukob predstavlja problem za ceo svet zbog povećanja cene nafte.
- S druge strane, nemojte smetnuti s uma, samo kad pogledam cenu nafte, glava me zaboli. Danas po kotacijama bi trebalo da nam je cena nafte šest, sedam dinara veća nego što jeste, a kotacije će tek da rastu sa dodatnim rastom cena derivata u njihovom osnovnom delu. Verujem da to donosi probleme za ceo svet, da to donosi probleme za Ameriku, da to donosi probleme za Nemačku, za evropsku ekonomiju. A onda i za nas, naravno - rekao je on za RTS i dodao da naša zemlja, sem ekonomskih posledica, na drugi način nije uključena u taj sukob.
Ormuski moreuz nalazi se južno od Irana i predstavlja usko grlo za globalno snabdevanje fosilnim gorivima, kroz nju prolazi 20 odsto svetske nafte i 20 procenata tečnog prirodnog gasa (LNG). Iran je u maju proizvodio oko 3,4 miliona barela nafte dnevno, od čega je izvozio 1,7 miliona, što čini 1,6 odsto svetske potražnje, a Kina je najveći kupac iranske nafte. Kako se navodi, ukoliko se situacija ne bude smirila, Kina će morati da reaguje na ovu situaciju.
Diplomata Zoran Milivojević rekao je za Bizportal da će Kina delovati u tom pravcu iz više razloga - zbog energenata, zato što je Iran članica BRIKS-a i treće, zbog balansa prema Amerikancima na Bliskom istoku, što važi i za Rusiju.
Iako je zatvaranje moreuza malo verovatno, sama pretnja takvom akcijom, što je Iran i ranije koristio kao sredstvo pritiska, stalno brine trgovce naftom.
- Rusi imaju svoj rat pa je to malo teže, ali neće ostaviti Iran potpuno na cedilu - vršiće političkim, diplomatskim i svim drugim sredstvima da se ova stvar privede kraju - rekao je on.
Kada je reč o energentima, ukoliko ovaj rat bude dalje eskalirao, ako se produži i ako se Iran odluči da primeni druga sredstva, da zatvori Ormuski prolaz kuda prolazi oko 20 odsto nafte, u svakom slučaju će se odraziti dodatno na cenu nafte.
[caption id="attachment_119567" align="aligncenter" width="1000"]
foto: Shutterstock[/caption]
- Već se odrazilo, ali će se dodatno odraziti. Nafta može da ide preko 100 evra i može da nastane ozbiljan problem, posebno za one koji su opredeljeni (oni koji nemaju naftu) na snabdevanje sa tih prostora. Tu spadaju evropske zemlje koje su najviše ugrožene na neki način zbog politike odbijanja da koriste rusku naftu i opredeljene su na snabdevanje sa tih pravaca jer im je to jeftinije nego da se opredele na Amerikance gde su gas i nafta tu skuplji - kazao je diplomata.
Milivojević je ocenio da je situacija problematična sa cenama energenata i uticaj tih cena na unutrašnju situaciju, ne samo kada je reč o tržištu, nego se ta situacija odražava i na životni standard.
- Problemi rastu i svako prioduženje rata, eskalacija i dovođenje Irana u poziciju da koristi i druga sredstva zatvaraju taj kanal snabdevanja i utiču na ekonomsku, političku i socio-ekonomsku situaciju, pre svega u Evropi i na nas. Kada je reč o Srbiji, mi se, zbog sankcija koje su uvedene na rusku naftu, snabdevamo iz Iraka. Ali, kada je reč o Iraku i njegov izvoz ide istim tim pravcima, i svaka eskalacija rata, pošto je on sused Irana - nalazi se između Izraela i Irana, samim tim i mi ne možemo biti zaobiđeni. Prema tome, i snabdevanje sa tih prostora biće pod velikim znakom pitanja i ne može da se ne odrazi na nas - kazao je naš sagovornik.
Druga stvar jeste što mi cenu nafte izračunavamo u zavisnosti od cene na međunarodnim tržištima tamo gde se snabdevamo i svaka korekcija cene tamo, utiče i na cenu kod nas. Kako kaže, ovde je reč o čitavoj industriji.
- Mi imamo jednu rafineriju i naše snabdevanje je, i sve što ono što iz te rafinerije ide kada je reč o industriji, od vitalnog značaja. Prema tome, ne možemo biti zaobiđeni i zbog toga je i nama u interesu da se ta situacija završi na najbolji mogući način bez većih šteta - poručio je on.
Prema njegovim rečima, Srbiju ne možemo da izolujemo od ove situacije jer je, kako kaže, naše snabdevanje je iz tih prostora.
Zbog toga trpimo štetu po dva osnova:
Prvi, zbog samog sukoba i prostora u kome se ono odvija, a mi se iz tog prostora snadbevamo i,
Drugi, jer smo pritisnuti sankcijama koje su uvedene protiv Rusije i mogućnosti snabdevanja sa te strane, što je dodatni problem za nas kada je reč o nafti.
[caption id="attachment_34888" align="aligncenter" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
Objasnio je kada je reč o gasu, tu nema ničeg spornog, kao i da tu sve funkcioniše.
Bez obzira na celokupnu situaciju, Iran i dalje izvozi sirovu naftu i prema njegovim rečima, svet neće ostati bez nje. A, ukoliko bi se to desilo, govoreći o generalnom snabdevanju, on navodi da postoje i drugi izvori i alternativni pravci.
- Ne treba zaboraviti Venecuelu, ni druge zalivske zemlje koje takođe imaju naftu, niti one u Aziji. Ali u svakom slučaju to dalje komplikuje generalno puteve snabdevanja i ekonomije svih jer to neizostavno podstiče dalji rast cene nafte i dalje probleme u snabdevanjima posebno onih koji su bili u većini orijentisani na iransku naftu. tu mislim na Kineze i neke druge i onda tu, po pravilu tržišta, nastaje i rat kompanija, povećanje cena, konkurencija i problemi u samom lancu snabdevanja - rekao je Milivojević.
To sve komplikuje situaciju generalno, svako ulaženje u sisteme i puteve snabdevanja stvara probleme političkog, ekonomskog i drugog karaktera što otvara i druga pitanja u odnosima, ne samo velikih snadbevača, nego i država. Posebno velikih korisnika kakva je recimo Kina kojoj trebaju velike količine.
- Srbija - po principu koncentričnih krugova, svaku veću štetu na tržištima, mi trpimo jer smo i mi orijetisani na ta tržišta i na lance snabdevanja, sve ono što se događa na tom planu i što dovodi u pitanje normalnost u bilo kom vidu se na ovaj ili onaj način, više ili manje, odražava i na nas - zaključio je Milivojević.
Posledice na ekonomije širom sveta
Povećanje cena nafte može izazvati inflaciju i povećanje troškova transporta i proizvodnje, što bi moglo negativno uticati na ekonomije širom sveta. Cena Brentske nafte skočila je za oko 10 dolara po barelu od početka juna, dostigavši 78 dolara po barelu u petak, usled rastuće zabrinutosti da bi sukob mogao da potpuno zaustavi iranski izvoz nafte ili da preseče tokove sirove nafte iz šireg regiona Bliskog istoka ka svetskom tržištu. Trenutno su se cene stabilizovale na oko 72 dolara po barelu.
Kako je ranije izvestio Rojters, izraelski udari na Iran podstakli su bojazan da će cene nafte skočiti na 100 dolara po barelu, a da tržišta posebno zaziru od dalje eskalacije. Ako Iran bude uzvratio izvan izraelske teritorije, naročito ostvarivanjem pretnje da će zatvoriti Ormuski moreuz, to bi moglo dovesti do drastičnog skoka cena.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Foto: Shutterstock[/caption]
Kako se ova situacija odražava na Srbiju?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da Srbija želi smirivanje situacije na Bliskom istoku i dodao da taj sukob predstavlja problem za ceo svet zbog povećanja cene nafte.
- S druge strane, nemojte smetnuti s uma, samo kad pogledam cenu nafte, glava me zaboli. Danas po kotacijama bi trebalo da nam je cena nafte šest, sedam dinara veća nego što jeste, a kotacije će tek da rastu sa dodatnim rastom cena derivata u njihovom osnovnom delu. Verujem da to donosi probleme za ceo svet, da to donosi probleme za Ameriku, da to donosi probleme za Nemačku, za evropsku ekonomiju. A onda i za nas, naravno - rekao je on za RTS i dodao da naša zemlja, sem ekonomskih posledica, na drugi način nije uključena u taj sukob.
Ormuski moreuz nalazi se južno od Irana i predstavlja usko grlo za globalno snabdevanje fosilnim gorivima, kroz nju prolazi 20 odsto svetske nafte i 20 procenata tečnog prirodnog gasa (LNG). Iran je u maju proizvodio oko 3,4 miliona barela nafte dnevno, od čega je izvozio 1,7 miliona, što čini 1,6 odsto svetske potražnje, a Kina je najveći kupac iranske nafte. Kako se navodi, ukoliko se situacija ne bude smirila, Kina će morati da reaguje na ovu situaciju.
Diplomata Zoran Milivojević rekao je za Bizportal da će Kina delovati u tom pravcu iz više razloga - zbog energenata, zato što je Iran članica BRIKS-a i treće, zbog balansa prema Amerikancima na Bliskom istoku, što važi i za Rusiju.
Iako je zatvaranje moreuza malo verovatno, sama pretnja takvom akcijom, što je Iran i ranije koristio kao sredstvo pritiska, stalno brine trgovce naftom.
- Rusi imaju svoj rat pa je to malo teže, ali neće ostaviti Iran potpuno na cedilu - vršiće političkim, diplomatskim i svim drugim sredstvima da se ova stvar privede kraju - rekao je on.
Kada je reč o energentima, ukoliko ovaj rat bude dalje eskalirao, ako se produži i ako se Iran odluči da primeni druga sredstva, da zatvori Ormuski prolaz kuda prolazi oko 20 odsto nafte, u svakom slučaju će se odraziti dodatno na cenu nafte.
[caption id="attachment_119567" align="aligncenter" width="1000"] foto: Shutterstock[/caption]
- Već se odrazilo, ali će se dodatno odraziti. Nafta može da ide preko 100 evra i može da nastane ozbiljan problem, posebno za one koji su opredeljeni (oni koji nemaju naftu) na snabdevanje sa tih prostora. Tu spadaju evropske zemlje koje su najviše ugrožene na neki način zbog politike odbijanja da koriste rusku naftu i opredeljene su na snabdevanje sa tih pravaca jer im je to jeftinije nego da se opredele na Amerikance gde su gas i nafta tu skuplji - kazao je diplomata.
Milivojević je ocenio da je situacija problematična sa cenama energenata i uticaj tih cena na unutrašnju situaciju, ne samo kada je reč o tržištu, nego se ta situacija odražava i na životni standard.
- Problemi rastu i svako prioduženje rata, eskalacija i dovođenje Irana u poziciju da koristi i druga sredstva zatvaraju taj kanal snabdevanja i utiču na ekonomsku, političku i socio-ekonomsku situaciju, pre svega u Evropi i na nas. Kada je reč o Srbiji, mi se, zbog sankcija koje su uvedene na rusku naftu, snabdevamo iz Iraka. Ali, kada je reč o Iraku i njegov izvoz ide istim tim pravcima, i svaka eskalacija rata, pošto je on sused Irana - nalazi se između Izraela i Irana, samim tim i mi ne možemo biti zaobiđeni. Prema tome, i snabdevanje sa tih prostora biće pod velikim znakom pitanja i ne može da se ne odrazi na nas - kazao je naš sagovornik.
Druga stvar jeste što mi cenu nafte izračunavamo u zavisnosti od cene na međunarodnim tržištima tamo gde se snabdevamo i svaka korekcija cene tamo, utiče i na cenu kod nas. Kako kaže, ovde je reč o čitavoj industriji.
- Mi imamo jednu rafineriju i naše snabdevanje je, i sve što ono što iz te rafinerije ide kada je reč o industriji, od vitalnog značaja. Prema tome, ne možemo biti zaobiđeni i zbog toga je i nama u interesu da se ta situacija završi na najbolji mogući način bez većih šteta - poručio je on.
Prema njegovim rečima, Srbiju ne možemo da izolujemo od ove situacije jer je, kako kaže, naše snabdevanje je iz tih prostora.
Zbog toga trpimo štetu po dva osnova:
Prvi, zbog samog sukoba i prostora u kome se ono odvija, a mi se iz tog prostora snadbevamo i,
Drugi, jer smo pritisnuti sankcijama koje su uvedene protiv Rusije i mogućnosti snabdevanja sa te strane, što je dodatni problem za nas kada je reč o nafti.
[caption id="attachment_34888" align="aligncenter" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]
Objasnio je kada je reč o gasu, tu nema ničeg spornog, kao i da tu sve funkcioniše.
Bez obzira na celokupnu situaciju, Iran i dalje izvozi sirovu naftu i prema njegovim rečima, svet neće ostati bez nje. A, ukoliko bi se to desilo, govoreći o generalnom snabdevanju, on navodi da postoje i drugi izvori i alternativni pravci.
- Ne treba zaboraviti Venecuelu, ni druge zalivske zemlje koje takođe imaju naftu, niti one u Aziji. Ali u svakom slučaju to dalje komplikuje generalno puteve snabdevanja i ekonomije svih jer to neizostavno podstiče dalji rast cene nafte i dalje probleme u snabdevanjima posebno onih koji su bili u većini orijentisani na iransku naftu. tu mislim na Kineze i neke druge i onda tu, po pravilu tržišta, nastaje i rat kompanija, povećanje cena, konkurencija i problemi u samom lancu snabdevanja - rekao je Milivojević.
To sve komplikuje situaciju generalno, svako ulaženje u sisteme i puteve snabdevanja stvara probleme političkog, ekonomskog i drugog karaktera što otvara i druga pitanja u odnosima, ne samo velikih snadbevača, nego i država. Posebno velikih korisnika kakva je recimo Kina kojoj trebaju velike količine.
- Srbija - po principu koncentričnih krugova, svaku veću štetu na tržištima, mi trpimo jer smo i mi orijetisani na ta tržišta i na lance snabdevanja, sve ono što se događa na tom planu i što dovodi u pitanje normalnost u bilo kom vidu se na ovaj ili onaj način, više ili manje, odražava i na nas - zaključio je Milivojević.
Posledice na ekonomije širom sveta
Povećanje cena nafte može izazvati inflaciju i povećanje troškova transporta i proizvodnje, što bi moglo negativno uticati na ekonomije širom sveta. Cena Brentske nafte skočila je za oko 10 dolara po barelu od početka juna, dostigavši 78 dolara po barelu u petak, usled rastuće zabrinutosti da bi sukob mogao da potpuno zaustavi iranski izvoz nafte ili da preseče tokove sirove nafte iz šireg regiona Bliskog istoka ka svetskom tržištu. Trenutno su se cene stabilizovale na oko 72 dolara po barelu.
Kako je ranije izvestio Rojters, izraelski udari na Iran podstakli su bojazan da će cene nafte skočiti na 100 dolara po barelu, a da tržišta posebno zaziru od dalje eskalacije. Ako Iran bude uzvratio izvan izraelske teritorije, naročito ostvarivanjem pretnje da će zatvoriti Ormuski moreuz, to bi moglo dovesti do drastičnog skoka cena.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
