Kazahstan angažuje Rusiju i Kinu za izgradnju prvih nuklearnih elektrana od raspada Sovjetskog Saveza .Ovaj potez označava povratak Kazahstana nuklearnoj energiji, s obzirom na to da zemlja od 1999. godine, kada je ugašen reaktor iz sovjetskog doba, nije imala nijednu nuklearnu elektranu.

Kazahstan, jedan od vodećih svetskih proizvođača uranijuma, trenutno se u velikoj meri oslanja na termoelektrane na ugalj, uz hidroenergiju i sve snažniji sektor obnovljivih izvora energije.

Na nacionalnom referendumu u oktobru prošle godine, gotovo 70 odsto birača podržalo je izgradnju nuklearnih postrojenja, što je snažno podržao i predsednik Kasim-Žomart Tokajev.

Nuklearni projekat smatra se ključnim za smanjenje zavisnosti od uglja i zadovoljenje buduće potražnje za energijom na ekološki održiv način. Planirano je da elektrana koristi dva ruska VVER-1200 reaktora treće generacije (3+).

Generalni direktor Rosatoma Aleksej Likačev pozdravio je odluku i izjavio da će elektrana koristiti „najnapredniji i najefikasniji dizajn na svetu“.

Ovaj vodeći projekat prve komercijalne nuklearne elektrane u Kazahstanu trebalo bi značajno da poboljša snabdevanje električnom energijom u zemlji i otvori hiljade radnih mesta tokom izgradnje i eksploatacije.

Takođe, obnavlja se nuklearna proizvodnja struje u Kazahstanu nakon pauze duge 26 godina, otkako je ugašen reaktor BN-350.

Balansiranje globalnih partnera u nuklearnim projektima

Kazahstan pristupa razvoju nuklearnog sektora kroz model „međunarodnog konzorcijuma“, pozivajući više stranih partnera da učestvuju, kako bi balansirao strateške odnose.

Dok će Rosatom predvoditi konzorcijum za prvu elektranu, zvaničnici navode da će kineski CNNC voditi izgradnju druge elektrane, u okviru zasebnog sporazuma.

– Kina svakako ima sve potrebne tehnologije i kompletnu industrijsku bazu, tako da nam je sledeći prioritet saradnja s Kinom – rekao je Almasadam Satkalijev, predsednik Kazahstanske agencije za atomsku energiju.

Detalji o drugom postrojenju – uključujući lokaciju, dizajn reaktora i vremenski okvir – još nisu objavljeni, ali učešće kineskog CNNC-a potvrđuje nastojanja Kazahstana da uključi obe moćne susedne zemlje u svoje energetske ambicije.

Pritisak na izgradnju nuklearnih elektrana dolazi usled rastuće potrošnje struje i čestih nestašica u pojedinim delovima zemlje. Vlada tvrdi da će atomska energija ojačati energetsku bezbednost i pomoći u smanjenju emisije ugljen-dioksida, koristeći bogate domaće rezerve uranijuma.

– Da ne bismo ostali po strani od globalnog napretka, moramo iskoristiti svoje konkurentske prednosti – izjavio je predsednik Tokajev uoči nuklearnog referenduma, ukazujući na nacionalne zalihe uranijuma kao logičan resurs za proizvodnju energije.

Geopolitičko balansiranje između Moskve i Pekinga

Istovremeno, ovi nuklearni projekti ističu pažljivo geopolitičko balansiranje Kazahstana.

Odluka da se u izgradnju uključe i Moskva i Peking uklapa se u širu strategiju Astane da zadrži jake odnose i sa svojim bivšim sovjetskim saveznikom i sa moćnim istočnim susedom.

Podelom nuklearnog programa između Rosatoma i CNNC-a, Kazahstan u isto vreme šalje signale partnerstva ka obe strane, a istovremeno diversifikuje svoje izvore tehnologije i finansiranja, piše Euronjuz biznis.