G20 je forum najvećih ekonomija sveta koji se redovno sastaje kako bi razgovarao o najhitnijim pitanjima sa kojima se suočava globalna ekonomija. Zajedno, G20 čini oko 85 odsto svetskog BDP-a, što je procenat koji je porastao u poslednjih 20 godina, više od 75 odsto globalne trgovine i oko dve trećine stanovništva planete. Sastoji se od 19 zemalja i dva regionalna tela. Sadašnje članice su Argentina, Australija, Brazil, Kanada, Kina, Francuska, Nemačka, Indija, Indonezija, Italija, Japan, Južna Koreja, Meksiko, Rusija, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države, plus Afričke unije i Evropske unije.

O čemu raspravlja G20?

G20 je počela 1999. godine, nakon azijske finansijske krize, kao forum za ministre finansija i guvernere centralnih banaka iz glavnih razvijenih i ekonomija u usponu za diskusiju o globalnim finansijskim pitanjima. Usred globalne finansijske krize 2008. godine, prerastao je u samit lidera, mesto gde su predsednici i premijeri mogli da se sastanu na dva dana kako bi pokušali da reše svetske ekonomske probleme. Uzastopni sastanci lidera G20 održani su u Vašingtonu DC 2008. godine, Londonu početkom 2009. i Pitsburgu krajem 2009. godine, i od tada su postali godišnji. Uoči samita, visoki zvaničnici poznati kao "šerpe" iznose pitanja za diskusiju, sa ciljem da navedu članice G20 da postignu dogovor na samitu. Poput šerpa na Himalajima, oni pomažu svojim vođama da vode kroz često teške terene i obavljaju diplomatske poslove. Diplomatske tenzije oko globalnog zagrevanja prelivaju se na pregovore samita G20 u Brazilu ove nedelje, a izvori navode da je 20 najvećih ekonomija postiglo krhki konsenzus o finansiranju klimatskih promena, što je izmaklo pregovorima Ujedinjenih nacija u Azerbejdžanu. Šefovi država stigli su u Rio de Žaneiro u nedelju na samit G20 i provešće ponedeljak i utorak raspravljajući o pitanjima siromaštva, gladi i reformi globalnih institucija. Pregovori će takođe morati da se bave eskalacijom nasilja u Ukrajini nakon smrtonosnog ruskog vazdušnog udara u nedelju. Ipak, aktuelni pregovori o klimi u okviru Ujedinjenih nacija bacili su svetlo na napore G20 da se izbore sa globalnim zagrevanjem. Dok je zadatak COP29 samita u Bakuu, Azerbejdžan, da postigne cilj mobilizacije stotina milijardi dolara za klimatske promene, lideri Grupe 20 najvećih ekonomija na drugom kraju sveta u Riju drže finansijske ključeve. G20 zemlje čine 85 odsto svetske ekonomije i najveći su doprinosioci multilateralnim razvojnim bankama koje usmeravaju finansiranje klimatskih promena. – Fokus je prirodno na G20. Oni čine 80 odsto globalnih emisija – rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš novinarima u Riju. Izrazio je zabrinutost zbog stanja pregovora na COP29 u Bakuu i pozvao lidere G20 da učine više u borbi protiv klimatskih promena. – Sada je vreme za liderstvo primerom najvećih svetskih ekonomija i zagađivača – rekao je Gutereš. Šef UN za klimu, Sajmon Stil, u subotu je uputio pismo liderima G20 pozivajući ih na akciju po pitanju finansiranja klimatskih promena, uključujući povećanje grantova za zemlje u razvoju i unapređenje reformi multilateralnih razvojnih banaka. Međutim, iste rasprave koje su kočile COP29 od njegovog početka prošle nedelje postale su centralne i za pregovore G20, prema diplomatama bliskim razgovorima u Riju. COP29 mora da postavi novi cilj za iznos sredstava koji treba da budu usmereni iz razvijenih zemalja, multilateralnih banaka i privatnog sektora ka zemljama u razvoju. Ekonomisti su rekli na samitu da bi taj iznos trebalo da bude najmanje bilion dolara. Bogatije zemlje, posebno u Evropi, naglašavaju da se ambiciozan cilj može postići samo ako se proširi baza zemalja koje doprinose, uključujući neke od bogatijih zemalja u razvoju, poput Kine i glavnih proizvođača nafte na Bliskom istoku. U subotu su pregovori o zajedničkoj izjavi G20 u Riju zapeli na istom pitanju, pri čemu su evropske zemlje tražile veći doprinos više zemalja, dok su zemlje u razvoju poput Brazila pružale otpor, navode diplomate bliske razgovorima. Ali, rano u nedelju, pregovarači su se složili oko teksta koji pominje dobrovoljne doprinose zemalja u razvoju za finansiranje klimatskih promena, bez nazivanja tih doprinosa obavezama, navode dvojica diplomata. Proboj ostaje u senci povratka Donalda Trampa na mesto predsednika SAD, koji se navodno sprema da ponovo povuče Sjedinjene Države iz Pariskog klimatskog sporazuma. Njegov izbor dovodi u pitanje koliko novca svet može obezbediti za rešavanje klimatskih promena, možda bez podrške najveće svetske ekonomije. Tramp planira da povuče ključne zakone o klimi koje je doneo odlazeći predsednik Džo Bajden, koji je u nedelju posetio amazonsku prašumu na putu ka Riju. Uspeh ne samo COP29 već i sledećeg UN klimatskog samita, COP30, koji će se održati u Brazilu sledeće godine, zavisi od ambicioznog dogovora o finansiranju klimatskih promena. Centralni deo strategije Brazila za COP30 je – Misija 1,5 – inicijativa za očuvanje cilja Pariskog sporazuma da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa. UN procenjuju da trenutni nacionalni ciljevi mogu dovesti do porasta temperatura za najmanje 2,6 stepeni Celzijusa. Zemlje u razvoju tvrde da mogu povećati svoje ciljeve za smanjenje emisija samo ako bogate zemlje, koje su glavni krivci za klimatske promene, snose troškove. – Tehnički je moguće ostvariti cilj od 1,5 stepeni Celzijusa, ali samo ako se postigne masovna mobilizacija predvođena G20 za smanjenje svih gasova sa efektom staklene bašte – rekao je premijer Bahama Filip Dejvis na COP29 prošle nedelje. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.