Prema pisanju Blumberg Njuza, najmanje tri najveće banke u zemlji traže spas od države, što predstavlja najnoviji indikator velikih finansijskih problema izazvanih sukobom sa Ukrajinom. Navodno su državni zvaničnici naredili bankama da ne objavljuju tačan iznos loših kredita, već da "kreativno" urede svoje knjige kako bi prikazale zdraviju sliku stanja. Ipak, ovakva taktika može samo kratkoročno ublažiti probleme, pa državna intervencija postaje sve izvesnija, piše Investitor. Putinov rat u Ukrajini Rusiju skupo košta. Na snazi su oštre sankcije Zapada, zemlja se suočava s gubitkom radne snage zbog mobilizacije i masovnog odlaska ljudi u inostranstvo, a dodatni udar dolazi zbog pada cena nafte – glavnog izvora prihoda za rusku državu. Ruska ekonomija je prošle godine zabeležila rast od 4,3 odsto, ali samo zato što država masovno usmerava sredstva u ratnu industriju. Danas svaka treća rublja iz državnog budžeta odlazi na vojsku. S druge strane, privatni sektor je ozbiljno pogođen. Indeks menadžera nabavke – ključni pokazatelj aktivnosti privatnog sektora – pao je na najniži nivo od početka rata, što ukazuje na pad poslovne dinamike. Predviđa se da će ove godine doći do naglog usporavanja ekonomskog rasta. Analitičari Goldman Saksa očekuju da će BDP porasti svega 0,5 odsto – uprkos enormnim vojnim izdacima. Cene hrane naglo rastu, a manjak radne snage dodatno podstiče inflaciju, koja je dostigla dvocifrene vrednosti. Građani jedva uspevaju da kupe osnovne životne namirnice – čak je i krompir postao deficitaran. Centralna banka teško održava kontrolu nad situacijom, i pored rekordnih kamatnih stopa od 20 odsto. Istovremeno, državni budžet je opterećen zbog velikih bonusa i visokih plata koje se isplaćuju vojnicima – mera koja privremeno ublažava socijalne tenzije među porodicama vojnika, ali pogoršava ukupne finansije. Prihodi od izvoza nafte pali su za trećinu u odnosu na prošlu godinu, jer je cena barela sirove nafte na svetskom tržištu – koje više nije u potpunosti dostupno Rusiji – pala sa 85 dolara na svega 67 dolara. Goldman Saks predviđa i da bi rublja mogla deprecirati čak 30 odsto u odnosu na dolar tokom ove godine, što bi dodatno povećalo troškove uvoza i pojačalo inflatorne pritiske. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.