Nemačka je pokazala poboljšanje, dok se situacija u Francuskoj značajno pogoršala. Prema preliminarnom kompozitnom indeksu menadžera nabavke (PMI) za evrozonu, poslovna aktivnost je blago porasla sa 49,6 u septembru na 49,7 u oktobru, ali nije dostigla očekivanih 49,8. Svaka vrednost ispod 50 označava pad aktivnosti.
Usporavanje rasta u uslužnom sektoru, prerađivački sektor ostaje u padu
Uslužni sektor zabeležio je blago usporavanje, sa PMI indeksom za usluge koji je opao na 51,2 sa 51,4 u septembru, što je manje od očekivanih 51,5.
Istovremeno, pad u prerađivačkom sektoru ublažen je, s PMI indeksom u prerađivačkom sektoru koji je porastao na 45,9 sa 45 i premašio predviđenih 45,3.
Nove narudžbine nastavile su da opadaju peti mesec zaredom, a stopa pada bila je skoro identična kao u septembru. Međunarodna potražnja ostala je slaba, dok su narudžbine za izvoz opale jednom od najbržih stopa ove godine.
Kompanije su reagovale na izazovne uslove smanjenjem kupovnih aktivnosti i smanjenjem zaliha sirovina i gotovih proizvoda.
Podaci o zaposlenosti takođe su reflektovali ekonomske pritiske, jer su firme u evrozoni smanjivale broj zaposlenih treći uzastopni mesec. Pad zaposlenosti bio je najbrži od kraja 2020. godine, što ukazuje na poteškoće s kojima se preduzeća suočavaju u održavanju radne snage.
Nemačka i Francuska: Rastuće razlike
Nemačka, najveća ekonomija evrozone, donela je pozitivne vesti.
Uslužni sektor zemlje premašio je očekivanja (51,4 u odnosu na očekivanih 50,6), dok je stopa pada u prerađivačkom sektoru takođe ublažena (42,6 u odnosu na 40,8).
S druge strane, poslovni uslovi u Francuskoj su se znatno pogoršali.
Francuski uslužni sektor zabeležio je najveći pad od marta, dok je proizvodnja u prerađivačkom sektoru opala više nego što se očekivalo. Preliminarni kompozitni PMI indeks za Francusku pao je na 47,3 u oktobru sa 48,6 prethodnog meseca, znatno ispod očekivanih 49.
Slaba potražnja bila je značajan faktor lošeg učinka Francuske. Učesnici istraživanja istakli su slabu potrošačku i poslovnu potražnju, dok su smanjenja broja radnih mesta zabeležena i u uslužnom i u prerađivačkom sektoru prvi put nakon skoro četiri godine.
Komentari stručnjaka
- Evrozona je u blago otežanom periodu, s ekonomijom koja blago opada drugi mesec zaredom. Trenutni pad u prerađivačkom sektoru uglavnom je uravnotežen malim dobicima u uslužnom sektoru -komentarisao je dr. Siris de la Rubija, glavni ekonomista Hamburg komercijalne banke.
- Početak četvrtog tromesečja je bolji nego što se očekivalo za Nemačku. Ipak, BDP bi mogao ostati na istom nivou tokom cele godine, kako je predvideo Međunarodni monetarni fond u svojoj najnovijoj projekciji, nakon pada od 0,3 odsto u 2023. Godini. Rezultati ankete pružaju slabe znakove da bismo mogli početi da vidimo svetlo na kraju tunela u prerađivačkom sektoru - dodao je de la Rubija
Očekivanja za Francusku, prema rečima de la Rubije, ostaju pesimistična: "Francuski industrijski sektor ostaje u dubokoj krizi. Kako domaća, tako i međunarodna tražnja, ne pokazuju znake oporavka. Posebno je zabrinjavajuće dalji pad očekivanih rezultata u narednih dvanaest meseci."
Posledice za ECB
Podaci predstavljaju izazov za
Evropsku centralnu banku (ECB). Dok se pritisci u prerađivačkom sektoru ublažavaju, uslužni sektor se i dalje suočava s visokim troškovima, uglavnom zbog rasta plata.
- Ovo podržava ideju da će ECB verovatno smanjiti ključne kamatne stope za samo 25 baznih poena u decembru, umesto za 50 poena, o čemu su neki govorili - sugerisao je de la Rubija.
Reakcije tržišta
Evro je porastao za 0,2 odsto u četvrtak, trgovajući na 1,08 dolara, čime je prekinuo trodnevni pad. Ipak, valuta je i dalje na putu da zabeleži petu uzastopnu nedelju gubitaka.
Prinosi na državne obveznice u evrozoni opali su, pri čemu je prinos na nemačke obveznice pao za četiri bazna poena na 2,28 odsto. Sličan pad zabeležen je u Francuskoj i Italiji, gde su prinosi na OAT i BTP opali na 3% i 3,48%, respektivno. Španske obveznice pale su za šest baznih poena na 2,97 odsto, izjednačivši se s francuskim prinosima prvi put od početka 2008. godine.
Evropske akcije su ojačale, s rastom Euro Stoxx 50 indeksa od 0,7%. Automobilska industrija je zabeležila najveći rast, predvođena akcijama Renaulta, koje su skočile gotovo 7 odsto nakon rezultata prodaje u trećem kvartalu i pozitivnih prognoza za četvrti kvartal.
Indeks CAC 40 porastao je za 0,7 odsto, zahvaljujući rastu luksuznih brendova, pri čemu su akcije LVMH-a i Keringa porasle za 2,9 odsto i 2,6 odsto, respektivno.
U Nemačkoj, DAX indeks porastao je za 0,6 odsto, vođen rastom akcija Volkswagena za 4 odsto, dok su BMW i Mercedes-Benz porasli za oko 3odsto. Italijanski FTSE MIB i španski IBEX 35 porasli su za 0,3 odsto.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici. 
