Izveštaj "New Housing Trend Report 2024", koji je pripremila agencija za nekretnine RE/MAX Europe, pokazao je da je više od jednog od deset Evropljana moralo da smanji potrošnju na hranu i osnovne svakodnevne proizvode kako bi platilo stanovanje u proteklih godinu dana. Istraživanje, koje je obuhvatilo hiljade ispitanika, pokazalo je da su troškovi stanovanja u proseku porasli za 54 odsto širom Evrope u proteklih 12 meseci. Više od trećine Evropljana (37 odsto) izjavilo je da, iako uspevaju da pokriju troškove stanovanja, novac im ostaje oskudan. Gotovo petina (19 odsto) izjavila je da se bori da spoji kraj s krajem. Evropska domaćinstva u proseku troše 38 odsto prihoda na plaćanje kirije ili hipoteke i računa za komunalije, pri čemu je najviši procenat zabeležen u Sloveniji (43 odsto) i Portugalu (42 odsto). U poređenju s tim, stanovnici Švajcarske prijavili su niže opterećenje, od 30%. Da bi pokrili rastuće troškove stanovanja, 80 odsto ispitanika je navelo da su počeli da smanjuju svoju potrošnju. Oko 41 odsto ispitanika odlučilo je da štedi na društvenim aktivnostima, dok je 40 odsto smanjilo potrošnju na odmore i luksuzne proizvode. Od onih koji su učestvovali u istraživanju, oko 16 odsto je izjavilo da je smanjilo troškove za hranu, pri čemu je najveći procenat, 26odsto, zabeležen u Austriji i Finskoj. Kada smanjenje troškova nije dovoljno... Manjina od 15 odsto Evropljana prijavila je da je bila prinuđena da pribegne nekoj vrsti pozajmice kako bi pokrila troškove stanovanja. Ovaj trend je najizraženiji u Turskoj (32 odsto), Bugarskoj (22 odsto) i Rumuniji (20 odsto). Otprilike trećina onih koji koriste zajmove odlučila se za korišćenje kreditnih kartica za pokrivanje troškova stanovanja, dok je nešto manje, 27 odsto, zatražilo pomoć od porodice i prijatelja. Četvrtina ispitanika koristila je dozvoljeni minus, a nešto manje (23%) odlučilo se za nenamenske bankarske kredite za pokrivanje troškova stanovanja. Uz neizvesnu budućnost, gotovo polovina (48 odsto) ispitanika širom Evrope očekuje dalji porast troškova stanovanja u narednih 12 meseci. Kao odgovor na pesimističnu prognozu, značajan broj Evropljana razmatra drastične promene; za 32 odsto ispitanika, pristupačniji život bi bio dovoljan razlog da se presele u manji grad ili mesto, dok je 24% spremno da se preseli u inostranstvo iz istog razloga. Međutim, 21 odsto ispitanika nije otvoreno za selidbu. Održivost ostaje nizak prioritet u domaćinstvima Od onih koji su učestvovali u istraživanju, 18% je izjavilo da imaju poteškoća sa plaćanjem računa za energiju, pri čemu je ovaj procenat posebno visok u Grčkoj, gde se 36% stanovnika suočava sa ozbiljnim teškoćama u upravljanju troškovima energije. Zbog već visokih troškova, mnogi su odložili ulaganja u ekološki prihvatljiva poboljšanja u domovima, jer prioritet ostaje plaćanje neposrednih računa, a ne dugoročna održivost. Ipak, više od četvrtine ispitanika (27 odsto) razmatra ugradnju solarnih panela, a nešto manje (25 odsto) bi ugradilo dvostruka stakla. Mere za skupljanje kišnice i toplotne pumpe su manje prioritetne, s obzirom da samo petina ispitanika navodi da bi razmatrala njihovu ugradnju. Gotovo polovina ispitanika je izjavila da bi ih povećana državna podrška ili subvencije motivisale da instaliraju energetski efikasne mere. Gde su ljudi zadovoljni svojim stanovanjem u Evropi? Uprkos zabrinutostima oko troškova stanovanja, stopa zadovoljstva stanovanjem ostaje visoka u mnogim delovima Evrope. Stanovnici Holandije i Rumunije najzadovoljniji su svojim stambenim uslovima, pri čemu je 84% njih izjavilo da je zadovoljno. Relativno visoka stopa vlasništva nad nekretninama i dobra dostupnost kvalitetnih stambenih objekata mogli bi objasniti ovakav rezultat. Prosečno, 76 odsto Evropljana je zadovoljno svojim stanovanjem. Na drugom kraju skale nalaze se Malta, Češka, Slovenija, Mađarska, Turska, Grčka i Irska. Nezadovoljstvo proističe iz različitih problema, na primer, potreba za više prostora je ključna briga, posebno u Poljskoj, gde 58% stanovnika navodi ovo kao razlog nezadovoljstva, što je znatno više od evropskog proseka od 37%. Trošak je još jedan važan problem, jer jedna trećina (33 odsto) nezadovoljnih ispitanika kaže da je njihova nekretnina preskupa. Ovaj procenat je visok, 53 odsto na Malti, 48 odsto u Irskoj i 48 odsto u Finskoj. Pored toga, gotovo polovina nezadovoljnih stanovnika Portugala prijavila je probleme sa vlagom ili plesnima, dok petina navodi probleme sa higijenom i štetočinama kao glavni problem u Holandiji, piše Euronjuz. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.