Međutim, brojke pokazuju znatno drugačije stanje. Autor na Iks platformi, pod nadimkom "Loic" uradio je analizu koja baš i ne ide u prilog Amerikancima. Ko primer za to navodi i fabriku električnih automobila BYD, smeštenu u gradu Zengzou, poznata je i kao Jung gigafabrika, koja je veća od San Franciska i prostire se na 130 kvadratnih kilometara.

Takođe, njihovi programi za razvoj veštačke inteligencije koštaju 68 puta manje nego američki, a pokazuju iste ili bolje rezultate, što se videlo i na primeru kineske aplikacije Dipsik (Deepseek).

- Kinezi prednjače u 37 od 44 ključne tehnologije (u odnosu na Amerikance) - navodi Loic.

On podseća da je, kada je Donald Tramp, predsednik SAD-a, zabranio Huavej u svojoj zemlji, kao zvanični razlog je naveo "zabrinutost za nacionalnu bezbednost".

- Ali stvarni razlog bio je to što je Huavej bio pred time da postavi globalne standarde i pravila za 5G infrastrukturu. Da je Kina kontrolisala narednu eru telekomunikacija, tehnološka dominacija Amerike bila bi završena - tvrdi Loic.

On napominje i to da, ako bi Kinezi počeli da imaju bolju telekomunikacionu infrastrukturu, to bi pomerilo geopolitičku ravnotežu moći i SAD tada ne bi više bila država koja određuje „pravila“.

Međutim, zabrana Huaveja u SAD-u nije proizvela željeni efekat. Naprotiv.

- Umesto da propadne, Huavej je udvostručio napore u sopstvenom razvoju. Zatim je 2022. godine Bajden zabranio izvoz naprednih čipova (14nm i ispod), opreme za proizvodnju poluprovodnika i zabranio američkim građanima da rade za kineske kompanije u sektoru čipova. Bajden je mislio da će ovo osakatiti kinesku tehnologiju na čitavu deceniju - piše Loic.

Ipak, umesto toga, SMIC (kineska kompanija za proizvodnju poluprovodnika) je počeo da proizvodi čipove od 7nm koristeći „zastarelu“ opremu.

Sve što su ugradili u Huawei Mate 60 Pro (mobilni telefon) bilo je domaće proizvodnje, bez ikakve spoljne pomoći. Kompanija SMIC sada masovno proizvodi čipove klase od 5nm unutar Kine.

- Ovaj obrazac se ponavlja gde god da pogledate. Dipsik je obrisao 600 milijardi dolara vrednosti Nvidije u samo jednom danu. Kako? Tako što su napravili AI modeli koji pariraju GPT-4 za 6 miliona dolara, dok je OpenAI potrošio preko 100 miliona.

Neverovatne razmere proizvodnje

BYD-ova gigafabrika godišnje proizvodi preko milion električnih vozila. Cela Teslina globalna proizvodnja u 2023. iznosila je svega 1,8 miliona vozila.

Jedna kineska fabrika = 55 odsto Teslinog ukupnog učinka. Takođe, možda zanemareno, a veoma važno - Kina upravlja sa 2,1 milion industrijskih robota. Amerika je, s druge strane, 2024. godine dodala svega 34.000 novih robota. Kina ima više robota nego Amerika i Evropa zajedno.

- Dok je Amerika decenijama raspravljala o infrastrukturi, Kina je izgradila 48.000 kilometara brze pruge. Kalifornijska brza pruga trebalo je da bude završena do 2020. godine za 33 milijarde dolara (danas je cena narasla na 106 milijardi) - navodi Loic.

Sada je 2025, piše on, a još nisu završili ni 164 milje. Kineska mreža brzih pruga duža je dvostruko od svih drugih svetskih mreža zajedno. Ona povezuje 97 odsto kineskih gradova sa više od 500.000 stanovnika. A Amerika, posle 50 godina pokušaja, i dalje nema nijednu pravu brzu prugu.

- Više se ne takmičimo sa onom Kinom koja nam je pre 20 godina pravila patike. Takmičimo se sa tehnološkom supersilom koja upisuje dvostruko više inženjera, upravlja milionima robota i gradi najbolju infrastrukturu - zaključuje Loic.