Lukoil i Rosnjeft označeni su prema britanskim zakonima o sankcijama Rusiji zbog, kako je London naveo, njihove uloge u podršci ruskoj vladi. Sankcije uključuju zamrzavanje imovine, diskvalifikaciju direktora, ograničenja u transportu i zabranu pružanja britanskih „trust“ usluga. Diskvalifikacija direktora u britanskom kontekstu znači zabranu da označene osobe – poput direktora, rukovodilaca ili članova uprava sankcionisanih subjekata – budu imenovane ili da nastave da obavljaju funkcije direktora u kompanijama registrovanim u Ujedinjenom Kraljevstvu. Time im se efektivno zabranjuje upravljanje ili uticaj na korporativno upravljanje britanskih subjekata tokom trajanja sankcija, piše Seebiz. Britanska vlada je saopštila da se ove dve kompanije smatraju strateški važnim za Kremlj, jer njihove aktivnosti imaju veliki ekonomski značaj za Rusiju i doprinose državnim prihodima koji pomažu u finansiranju rata u Ukrajini.

Britanija želi sprečiti Moskvu da finansira rat

- Uvodimo ciljane sankcije protiv dve najveće ruske naftne kompanije – Lukoila i Rosnjefta - izjavila je britanska ministarka finansija Rejčel Rivs tokom posete Sjedinjenim Američkim Državama. - Istovremeno, pojačavamo pritisak na kompanije iz trećih zemalja, uključujući Indiju i Kinu, koje i dalje omogućavaju da ruska nafta dospeva na globalna tržišta - dodala je Rivs. Ruska ambasada u Londonu reagovala je saopštenjem da će se ove sankcije „obiti o glavu“ time što će destabilizovati globalna energetska tržišta i povećati troškove za britanske kompanije i potrošače. - Suprotno glasnim uveravanjima britanskih lidera, ova ograničenja neće imati nikakav uticaj na kurs ruske spoljne politike - navodi se u saopštenju ambasade. Rivs je poručila da „nema mesta za Rusiju na globalnim tržištima“ i da će Britanija preduzeti sve potrebne korake da spreči Moskvu da finansira svoj rat u Ukrajini. Rosnjeft je vodeći ruski proizvođač nafte, sa oko 40% ukupne proizvodnje zemlje, dok je Lukoil drugi po veličini i ima najveću inostranu izloženost među ruskim konkurentima. Ni Rosnjeft ni Lukoil nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar.

Sankcije protiv brodova i energetskih subjekata

Nove sankcije obuhvataju 51 brod, uključujući 44 iz „flote iz senke“, kao i više pojedinaca i kompanija u različitim sektorima, uključujući energetiku i odbranu. Među sankcionisanima je i sedam tankera za tečni prirodni gas (LNG), kao i kineski LNG terminal Beihai, koji uvozi pošiljke iz sankcionisanog ruskog postrojenja Arctic LNG2, saopštila je britanska vlada. Takođe je sankcionisana i Nayara Energy, ruska rafinerija sa sedištem u Mumbaju (Indija), čiji je najveći akcionar Rosnjeft, a koju je i Evropska unija ranije stavila pod sankcije. Rafinerija se već suočava s teškoćama u poslovanju. Nayara, koja je osudila sankcije EU, nije odgovorila na zahtev agencije Reuters za komentar.

Problemi sa transportom i osiguranjem ruske nafte

Mere koje je uvela Britanija smanjiće dostupnost osiguranja i transportnih usluga za ruske brodove, budući da su pojedine količine ruske nafte još uvek prevozile i osiguravale britanske kompanije na rutama ka Aziji, navode trgovci upoznati sa tržištem. To znači da će se još veći deo trgovine ruskom naftom preusmeriti ka „floti iz senke“, koja koristi ne-zapadno osiguranje i usluge, rekli su trgovci. Prema procenama zapadnih stručnjaka, flota iz senke sada broji više od 1.500 brodova, što znači da nema nestašice plovila za prevoz ruske nafte. Ipak, pojedine kineske i indijske luke ranije su odbile da istovare tankere iz te flote, što dodatno komplikuje ruski izvoz. Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, flota iz senke postala je sve češća meta sankcija Velike Britanije, Sjedinjenih Država i Evropske unije. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.