Ratovi se vode na bojnom polju, ali su takođe test finansijske otpornosti. U dugotrajnim sukobima, sposobnost i spremnost za mobilizaciju resursa i pronalaženje novih izvora finansiranja igraju ključnu ulogu. Evropa će to uskoro naučiti. Ukrajina se suočava sa brutalnom krizom likvidnosti. Ukoliko se nešto ne promeni, ostaće bez novca do kraja februara. Okolnosti im ne idu na ruku: američki predsednik Donald Tramp je prekinuo američku finansijsku pomoć Ukrajini, nade za prekid vatre blede, a ruski dronovi uništavaju ukrajinsku energetsku mrežu. Dugovana i podeljena Evropa mora pronaći novac da nastavi borbu Ukrajine. Ali bila bi velika greška gledati na novac uložen u Ukrajinu kao na puku obavezu koja neće doneti nikakve stvarne koristi. Umesto toga, ovu investiciju treba posmatrati kao istorijsku priliku da se promeni ravnoteža snaga između Evrope i Rusije. To je takođe šansa da Evropa konačno postane vojno i finansijski nezavisna od Amerike. https://bizportal.rs/expo-2027/zavrsen-ekspo-2025-u-osaki-ekspo-2027-beograd-sledeca-svetska-pozornica/

Troškovi su ogromni

Nakon skoro četiri godine rata, troškovi su ogromni. Do kraja 2025. godine, ratni rashodi Ukrajine iznosiće oko 360 milijardi dolara. Ove godine, rat će koštati Ukrajinu između 100 i 110 milijardi dolara, što je najveći iznos ikada, što je ekvivalentno oko polovini ukrajinskog BDP-a. Dva od tri izvora finansiranja Ukrajine ostaju bez novca. U februaru, nakon što je Tramp ušao u Belu kuću, obustavljene su mesečne američke finansijske injekcije Ukrajini. U međuvremenu, Ukrajina je već iscrpela sve izvore zaduživanja. Budžetski deficit je oko petine BDP-a, a javni dug se udvostručio u poređenju sa preratnim periodom i sada dostiže oko 110 odsto BDP-a. Situacija oko Ukrajine otkriva podele unutar Evropske unije. 23. oktobra, njeni lideri nisu uspeli da postignu dogovor o zajmu Ukrajini koji bi bio obezbeđen sa 163 milijarde dolara zamrznute ruske imovine skladištene u glavnoj evropskoj klirinškoj kući. U Belgiji, koja je domaćin te institucije, nisu verovali da je to dobra ideja. Nordijske zemlje se plaše da bi pristajanje na novo zajedničko zaduživanje EU putem zajedničkih emisija obveznica moglo da potkopa fiskalnu disciplinu unutar monetarne unije. Francuska se plaši da će nova evropska sredstva biti potrošena na preskupo američko oružje kako bi se udovoljilo Trampu. Svi su zabrinuti da bi velikodušna finansijska pomoć mogla da pogorša korupciju u Ukrajini. [caption id="attachment_80041" align="aligncenter" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption] Ovi strahovi su razumljivi, ali blede u odnosu na dve strateške prednosti koje su u dohvatu Evrope. Prva se odnosi na finansijsku odluku koja bi mogla da razotkrije i dodatno naglasi dugoročnu slabost ruskog režima. Rat je već skupo koštao Rusiju: procenjuje se da je izgubila između 200.000 i 500.000 vojnika, otprilike dvostruko više nego Ukrajina. Ukrajina takođe nosi ogroman finansijski teret. Iznosi za odbranu će dostići 160 milijardi dolara 2025. godine, a državne banke su se takođe upustile u masovno vanbudžetsko zaduživanje kako bi podržale vojno-industrijski kompleks. Početni ratni zamah koji je Putinova ekonomija doživela sada je splasnuo i ustupio mesto stagflaciji; kombinaciji ekonomske stagnacije i visoke inflacije. Danas, ruska ekonomija gotovo uopšte ne raste, suočavajući se sa hroničnim nedostatkom radne snage, skrivenim lošim kreditnim rejtingom, inflacijom od oko 8% i kamatnim stopama od 16,5%. Ako Evropa uspe da ubedljivo demonstrira da će finansijski podržavati Ukrajinu bar toliko dugo, Putin će se naći u beznadežnoj poziciji. Još jedan evropski dobitak bilo bi smanjenje vojne zavisnosti od Amerike, što je neophodno s obzirom na promenljive odnose Trampa sa NATO-om. Bilo kakvo dugoročno finansijsko rešenje za Ukrajinu pomoglo bi Evropi da izgradi finansijsku i industrijsku snagu koja joj je potrebna za odbranu. [caption id="attachment_138924" align="aligncenter" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption] Četvorogodišnja obaveza koštala bi Evropu 390 milijardi dolara, gotovo u potpunosti u obliku doniranog oružja i novca za pokrivanje budžetskog deficita Ukrajine. To je velika suma, ali je i dalje pogodba. Ako bi se taj trošak rasporedio na ekonomske resurse svih članica NATO-a (isključujući Ameriku), račun za Ukrajinu bi bio lako podnošljiv: godišnja potrošnja bi porasla sa 0,2 procenta BDP-a prošle godine na 0,4 odsto BDP-a. Alternativa bi bila da Ukrajina izgubi rat i postane ogorčena, poluurušena država čiju bi vojnu i odbrambenu industriju Putin mogao da koristi kao plen za obnovu ruske vojne moći i stvaranje nove pretnje Evropi.

Oduzimanje ruske imovine

"Ekonomist" podržava oduzimanje ruske imovine, ali bi to i dalje bilo 230 milijardi dolara manje od onoga što je potrebno. S obzirom na obim izazova sa kojima se suočava Evropa, neko zajedničko zaduživanje bi bilo opravdano. Suprotno strahovima, izdavanje zajedničkih evropskih obveznica ne bi oslabilo međunarodnu poziciju evra. Dugoročni planovi nabavke oružja omogućili bi Evropi da postepeno izgradi sopstvenu odbrambenu industriju. Kratkoročno, Evropa ne bi trebalo da okleva da kupi američko oružje koje je Ukrajini potrebno, uključujući protivvazdušne sisteme. Kasnije investicije, međutim, trebalo bi usmeriti ka evropskim proizvođačima oružja za razvoj sopstvenih sistema i ka sve naprednijoj ukrajinskoj industriji odbrambene tehnologije. Evropa se suočava sa ozbiljnim izazovima. Dovođenje Putina do očaja, koliko god plemenit cilj bio, neće se lako postići ako Rusija može da obezbedi finansijsku podršku od Kine. Slično tome, proces donošenja odluka između EU i NATO-a, u kojem učestvuju i Velika Britanija, Norveška i Kanada, mora postati brži i efikasniji, piše Jutarnji.hr Evropa bi trebalo da skupi hrabrost i prepozna sopstvenu snagu. Njen vojni budžet je već četiri puta veći od ruskog, a njena ekonomija deset puta jača. Umesto da se plaši finansijske konkurencije sa Kremljem, Evropa bi trebalo da je prihvati i pobedi u ratu. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.