Kupac se brzo javio, ali je još brže odustao. Kada je švedska kompanija "Guvnor" prošle nedelje odustala od kupovine Lukoilovih operacija u Bugarskoj, bilo je jasno da priča o prodaji imovine ruskog energetskog giganta neće imati lako rešenje. Razlog je jasan. Lukoil, koji je decenijama gradio i izgradio imidž globalne naftne sile, danas se suočava s problemima koji više nemaju veze s tržištem, već isključivo s geopolitikom. A to situaciju, jasno, čini veoma komplikovanom, pogotovo u datom trenutku. Sada, kada Donald Tramp pokušava da, na svoj način, razreši konflikt u Ukrajini, namigujući uporno Nobelovom komitetu, da mu konačno dodeli toliko željenu Nobelovu nagradu za mir. I usput odradi dobar biznis u našim krajevima, ali o tome nešto kasnije.

Šta sad, kad su se Šveđani predomislili

"Guvnor" je trebalo da preuzme Lukoilovu rafineriju u Burgasu, jednu od najvećih u regionu, kao i mrežu benzinskih stanica u Bugarskoj. Međutim, nakon višemesečnih pregovora i pritisaka sa različitih strana, švedski investitori su procenili da rizik premašuje potencijalnu dobit. - Regulatorni okvir je neizvestan, a reputacioni rizik previsok - izjavio je jedan od izvora blizak pregovorima. Drugim rečima, malo ko u ovom trenutku ne želi da preuzima kompaniju koja bi se mogla naći na crnoj listi samo zato što je poreklom iz Rusije. A još konkretnije, bila je dovoljna jedna rečenica Donalda Trampa, koji je "Guvnor" nazvao ruskom marionetom. Što i nije sasvim fer, jer se "Guvnor" odavno ogradio od Rusije i osudio agresiju na Ukrajinu. Generalni direktor Torbjorn Tornkvist, švedski milijarder, poseduje 85 odsto kompanije. Činjenica je da ju je osnovao zajedno sa ruskim biznismenom Genadijem Timčenkom. Međutim, istina je i to da je Timčenko daleke 2014. prodao svoj udeo Tornkvistu kada je i sam dospeo pod američke sankcije. Imajući sve to u vidu, nije isključeno da se ovih dana pojavi i novi kupac za Lukoil. Možda neko ko nema mnogo veze sa Rusima, ali poznaje Trampa? Ovo je u domenu pretpostavke, naravno.

Region na udaru i evropski pritisci

Bugarska je u poslednjih godinu dana bila pod jakim pritiskom Evropske unije da ograniči uvoz ruske nafte i gasnih derivata. Lukoil je, uprkos svemu, uspevao da zadrži dominantnu poziciju zahvaljujući privremenim izuzećima od sankcija. Međutim, kako se evropska regulativa pooštrava, prostor za manevrisanje postaje sve manji. Bugari su sada našli prelazno rešenje - njihov parlament je u petak doneo zakon kojim se pod državnu kontrolu stavlja rafinerija Lukoila u Burgasu, na Crnom moru. Ona će, kako prenose mediji, dobiti svog upravnika, koji će posle tržišne procene moći da prodaje akcije rafinerije. Svakako, treba imati na umu, to je samo jedna rafinerija. Velika je to firma - Lukoil ima u Rusiji još četiri glavne rafinerije, i pored pomenute u Bugarskoj, još jednu u Rumuniji. Pored toga, ima i, prema nešto starijim podacima, oko 6.000 benzinskih pumpi u 19 zemalja sveta. S druge strane, Viktor Orban, premijer Mađarske, uspeo je da, kako je izjavio, ubedi Donalda Trampa potpuno izuzme od sankcija ruske energente koji putuju prema Mađarskoj. Postoji, vidimo u na Orbanovom primeru, i takvo rešenje - dobro staro diplomatsko ubeđivanje, ili molba ili, srpski rečeno, "tante za kukuriku". Zato uopšte nije slučajno što je Peter Sijarto, mađarski ministar energetike, istovremeno saopštio kako su Mađarska i SAD potpisale sporazum o saradnji u oblasti nuklearne energije. I da će se saradnja nastaviti sa Amerikancima, i to u nuklearnim elektranama koje su gradili Rusi. Nije preterano reći da je tim činom Tramp "stavio šapu" na nuklearni program Mađarske, što se sigurno neće svideti Rusima, koji tamo već grade dva nuklearna reaktora. Rusi su ponosni na svoj nuklearni program, i donosi im veliki novac iz svih krajeva planete. I nije isključeno da će američki upliv izazvati reakciju. Jasno, odavno je energetski sektor jedna od najjačih moneta za potkusurivanje. A situacija sa Lukoilom to potvrđuje. Energenti su produžena, nabildovana ruka spoljne politike. U tom smislu, biće interesantno pratiti kako će se razviti situacija oko Lukoila, jer bi mogla da postane šablon za rešavanje gorućih geopolitičkih problema.

Postoje, ipak, dve opcije

Šta dalje? Analitičari smatraju da Lukoil u ovom trenutku ima dve opcije - ili da pronađe kupca van EU, recimo u Aziji ili na Bliskom istoku, ili da restrukturira poslovanje i pokuša da se distancira od političkog narativa Moskve. Ovo drugo je verovatno mnogo teža opcija. Slučaj Lukoila pokazuje i to da u svetu sankcija više nema neutralnih igrača. Energetika je postala ratna zona, gde o sudbini kompanija ne odlučuju samo tržište i potrošači, već, možda i najviše, političari i njihove odluke. Što se Srbije tiče, sa više od 110 benzinskih stanica širom zemlje, kompanija ima značajan udeo u domaćem prometu goriva. I za sada, Lukoil Srbija nastavlja da posluje bez prekida. Ipak, to već dobro znamo i u slučaju Naftne industrije Srbije. U energetici više ništa nije samo pitanje tržišta, jer je politika postala svake pumpe i svakog litra goriva. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: ?is_from_webapp=1&sender_device=pc Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.