IEA sada predviđa da će prema scenariju trenutnih politika potražnja za naftom dosegnuti 113 miliona barela dnevno do sredine veka, što je oko 13 odsto više od trenutne potrošnje.
Koliko će svet zaista preći na čistu energiju?
Ovaj novopredviđeni rast potražnje za fosilnim gorivima u velikoj meri odstupa od ranijih prognoza IEA, koja je do sada predviđala brzi prelazak na čistija goriva u skladu sa globalnim klimatskim ciljevima, poput postizanja nulto-emisije do 2050. godine. Agencija je tokom prethodnih godina isticala da bi svetski energetski sektor morao potpuno da se preusmeri prema održivim izvorima energije, smanjujući potrošnju nafte i gasa. Međutim, najnoviji izveštaj sugeriše da svet neće biti u mogućnosti da ispuni te ciljeve, bar ne u trenutnim okvirima političkih odluka.
Prema rečima stručnjaka iz IEA, ako se sadašnje politike nastave, globalna potražnja za energijom porašće za 90 eksadžula do 2035. godine, što je povećanje od 15 odsto u odnosu na današnje nivoe. Ovaj scenarij uključuje postojeće vladine politike i ne uzima u obzir radikalne promene koje bi bile potrebne da bi se postigla neto nula emisija.
SAD podiže proizvodnju fosilnih goriva
U prošlosti su se u političkom kontekstu smenjivali različiti stavovi o budućnosti fosilnih goriva. Tokom administracije Donalda Trampa, SAD je pozivao na povećanje proizvodnje fosilnih goriva i dalje ulaganje u naftnu i gasnu industriju, dok je trenutni predsednik Džo Bajden promovirao politike čiste energije. Iako je IEA pod Bajdenovom administracijom predviđala da bi potražnja za naftom mogla da dostigne svoj vrhunac u ovoj deceniji, najnoviji izveštaj postavlja ozbiljna pitanja o tome da li će to zaista biti moguće, naročito u svetlu sve većih investicija u naftnu i gasnu industriju.
Rast tržišta tečnog prirodnog gasa (LNG) i značajna ulaganja u data centre
Iako se predviđa da će potražnja za naftom rasti, izveštaj takođe pokazuje da će globalno tržište tečnog prirodnog gasa (LNG) značajno porasti u narednim decenijama. Očekuje se da će kapacitet LNG-a porasti za 50 odsto do 2030. godine, dok će ukupna potražnja dostići 1020 milijardi kubnih metara do 2050. godine. Ovaj rast je podstaknut potrebom za energijom u sektorima poput veštačke inteligencije i data centara, koji se brzo šire širom sveta.
PREPORUKA: Jovanović: Izvoz IKT usluga u prvih osam meseci 2025. godine veći za 13 odsto
Globalna ulaganja u data centre biće velika, dostigavši 580 milijardi dolara do 2025. godine, što će premašiti globalna ulaganja u naftnu industriju. Ove promene ukazuju na to da se svet suočava sa rastućim potrebama za energijom iz fosilnih izvora, dok istovremeno ne pokazuje dovoljno napora da se pređe na čiste izvore energije u potrebnoj meri.
Klimatski ciljevi pod znakom pitanja
Izveštaj IEA takođe upozorava da, iako je postavljen ambiciozan cilj da se globalne emisije energije svedu na nulu do 2050. godine, svi scenariji predviđaju da će prag od 1,5°C globalnog zagrevanja biti premašen. Da bi se smanjile temperature na ispod 1,5°C, potrebna su ulaganja u tehnologije za uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere, što bi moglo značajno promeniti način na koji svet pristupa energetskoj proizvodnji i potrošnji.
S obzirom na trenutne projekte i investicije u fosilnu energiju, svet će se suočiti sa sve većim izazovima u postizanju klimatskih ciljeva. Na samom klimatskom sastanku u Parizu 2015. godine više od 190 zemalja obećalo je da će sprečiti globalno zagrevanje iznad 1,5 stepena, ali sa trenutnim trendovima, ova obećanja ostaju daleki cilj.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
?is_from_webapp=1&sender_device=pc
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.)
