Iako se čini da bi takav iznos bio dovoljan da mnogi promene životne navike, podaci pokazuju suprotno: radne navike ostaju gotovo nepromenjene. Prema istraživanju, žene i stariji radnici osetljiviji su na finansijske „šokove“. Za deo starijih zaposlenih, dobitak od oko 50.000 evra često je signal da razmisle o skraćenom radnom vremenu ili prelasku na fleksibilniji raspored. Mlađi muškarci, međutim, gotovo uopšte ne menjaju svoj ritam rada. Ako već žele da se nagrade, najčešće uzmu kraći odmor ili smanje broj prekovremenih sati, ali posao ne napuštaju. Kod nezaposlenih je primećeno da se intenzitet traženja posla smanjuje za oko jedan procenat na svakih 10.000 evra dobitka. To znači da bi dobitak od 100.000 evra doneo samo kratkotrajan predah u potrazi za poslom — ali ne i potpuno odustajanje. Istraživači skreću pažnju da samo veliki, neočekivani finansijski dobici poput nasledstva ili milionskih lutrijskih nagrada mogu dovesti do ozbiljnijih promena u ponašanju. „Ako osvojite 100.000 evra, moguće je da ćete raditi jedan dan manje nedeljno ili izbegavati prekovremeni rad, ali to ne menja suštinu — ljudi ostaju aktivni i nastavljaju da rade“, navodi se u studiji. ECB podseća da se slično ponašanje primećuje i kod primalaca univerzalnog osnovnog dohotka ili drugih vidova državne podrške: smanjenje radne ponude postoji, ali je veoma blago. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.