U jeku dužničke krize u evrozoni u 2012. godini troškovi zaduživanja Grčke, mereni prinosom na 10-ogodišnje državne obveznice, bili su viši za 37 postotnih bodova od prinosa na francuske obveznice s tim rokom dospeća, podseća Rojters. Približno 12,5 godina kasnije prinosi na dugoročni grčki dug kreću se na oko tri posto i viši su za samo 0,02 postotna boda od prinosa na francuski dug, prenosi Indeks. Grčka je još uvek članica evrozone s najvišim javnim dugom, merenim udelom u BDP-u, od 163,6 odsto na kraju juna. Francuska joj se u međuvremenu približila i zauzela treće mesto na lestvici "dužnika", s javnim dugom od 112,2 odsto BDP-a.

Šta se dogodilo Francuskoj?

U junu su ulagači znatno povećali premiju na rizik za kupovinu francuskog duga nakon što je predsednik Emanuel Makron neočekivano raspisao prevremene izbore, nakon teškog poraza na izborima za Evropski parlament. Izborni rezultati pokazali su tesnu pobedu levičarske koalicije, ali predsednik Makron formirao je vladu na čelu s konzervativnim premijerom Majklom Barnijerom, uz prećutnu podršku desnice na čelu s Marin Le Pen. Francuzi su već pre izbora žestoko protestovali protiv Makronovog plana o podizanju granice za odlazak u penziju, a ankete signaliziraju da bi Barnijerova vlada mogla da padne i pre Božića. Barnijerov tim sada pregovara sa strankom Marin Le Pen i manjim političkim grupacijama kako bi otklonio novu političku krizu. Premijer mora da usvoji budžet do sredine decembra i rekao je u utorak da bi se mogao pozvati na članak ustava koji mu omogućava da tekst usvoji i bez glasanja. Međutim, takav potez bio bi okidač za izglasavanje nepoverenja u parlamentu. Barnijer želi u idućoj godini da smanji budžetsku potrošnju i daa poveća prihod podizanjem poreza kako bi spustio budžetski manjak s ovogodišnjih šest na pet posto BDP-a. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.