Bez njih, internet bi se usporio za 80 odsto, a globalni BDP bi gubio trilione dolara godišnje - procene kažu da bi prekid transatlantskog saobraćaja koštao milijardu dolara na sat. S obzirom na njihovu vrednost i značaj, iznenađujuće je koliko su loše zaštićeni.
Admiral Dejvid Džonston, načelnik australijske vojske, nazvao je zaštitu kablova egzistencijalnom.
- To je naša najveća ranjivost, bez njih nema modernog rata niti moderne ekonomije. Nema Australije - rekao je on.
Svake godine se dešava nekoliko prekida podmorskih kablova, uglavnom zbog starosti ili slučajnog oštećenja od strane ribarskih brodova, ali strah od namernih prekida raste.
- Prevencija, otkrivanje, odgovor i odvraćanje – moramo delovati koordinisano protiv hibridnih pretnji, pre svega u Baltičkom moru, ali i na svim obalama Evropske unije - navela je izvršna potpredsednica Evropske komisije za tehnološki suverenitet, bezbednost i demokratiju Hena Virkunen.
Baltička straža
Akcioni plan Evropske unije o bezbednosti podmorskih kablova, usvojen ove godine, predviđa ukupna ulaganja od milijardu evra u periodu 2025-2027, kao deo šire strategije za digitalnu i energetsku bezbednost. EU najviše ulaže u nove "pametne" kablove koji su otporniji na kvarove i imaju senzore.
Trenutno ne postoji evropski vojni plan za čuvanje podmorskih kablova, ali neke članice EU to već rade samostalno. Oružane snage Estonije štite podmorski energetski kabl Estlink 1 u Baltičkom moru od početka godine i imaju dozvolu da zaustavljaju i pretražuju civilne brodove u tom području.
Tu je i prva specijalizovana misija NATO-a "Baltički stražar" za zaštitu podmorskih kablova i cevovoda u Baltičkom moru, pokrenuta početkom godine. Koristi brodove, avione, podvodne i vazdušne dronove, podmornice i satelite za praćenje "anomalija" poput usporavanja ili zaustavljanja brodova u blizini kablova.
Zabrana kineske tehnologije
Sjedinjene Američke Države su ove godine takođe pojačale zaštitu kombinacijom regulatornih mera, vojnih resursa, međunarodne saradnje i tehnoloških inovacija.
Federalna komisija za komunikacije (FCC) usvojila je nova pravila kako bi ubrzala izgradnju i ojačala bezbednost podmorskih kablova, a među najvažnijim odlukama je potpuna zabrana kineske tehnologije. Ona se odnosi na sve, i na usluge i na opremu.
Uvedene su redovne inspekcije podmorskih kablova uz procene rizika po nacionalnu bezbednost. Svi privatni brodari moraju dozvoliti vladi pristup svojim plovilima u slučaju potrebe. Planirana je i nabavka dva nova moderna broda za polaganje i popravku kablova.
SAD su takođe potpisale sporazume sa Australijom, Kanadom, Evropskom unijom, Japanom i Velikom Britanijom o bezbednosti kablova i planiranju ruta kako bi se izbeglo preklapanje.
Kina je najveći globalni igrač u izgradnji kablova, zvanično kao deo inicijative "Pojas i put". Oko četvrtine svih kablova koji se trenutno postavljaju proizvedeno je u Kini, usred stalnih zapadnih optužbi da se koriste za špijunažu i krađu podataka.
Rusija ulaže u alternativne kablovske mreže van zapadnih ruta i koristi kineske brodove za njihovo postavljanje. Sa Zapada stalno stižu optužbe da se Rusija prvenstveno fokusira na vojnu i hibridnu pretnju, koristeći podmornice i brodove za sabotažu, posebno u Evropi.
Džon Ejtken, penzionisani oficir britanske Kraljevske mornarice, kaže da je Evropa drastično zaostala u dugotrajnom ratu podmorskih kablova. U svom članku za Gardijan napisao je: "Situacija na dnu mora slična je klimatskim promenama - polako gubimo bitku, a mnogi poriču da se bitka uopšte vodi. To ne može dobro da se završi za zapadni svet".
ITU, Međunarodna telekomunikaciona unija, specijalizovana agencija UN koja se bavi telekomunikacijama i informaciono-komunikacionim tehnologijama, na sličnom je putu.
Deklaracija njihove prve međunarodne konferencije o bezbednosti podmorskih kablova poziva na globalni dijalog za zaštitu kablova, uključujući standarde održivosti i tehničke smernice za sprečavanje štete. Podržavaju reviziju međunarodnih sporazuma i, uz geopolitičke tenzije, upozoravaju na nove pretnje - rast globalnog saobraćaja zbog razvoja veštačke inteligencije, koji trenutna infrastruktura jednostavno neće moći da podnese, čak ni uz nova ulaganja, piše Tportal.
Tehnološki giganti su najveći investitori
A, investicije u podmorske kablove u naredne dve godine iznosiće 13 milijardi dolara. To je skoro dvostruko više nego u prethodnom periodu.
Najveći investitori su uglavnom tehnološki giganti, koji finansiraju oko 50 odsto novih kablova zbog potreba za veštačkom inteligencijom, centrima podataka i globalnim saobraćajem podataka. Preuzeli su vodeću ulogu od tradicionalnih telekom operatera, a slede ih proizvođači opreme i same države, piše industrijski časopis Submarine Telecoms Forum, objašnjavajući kako se pod morem vodi pravi rat za dominaciju.
Prvi podmorski telegrafski kabl položen je 1850. godine između Engleske i Irske, omogućavajući brzu komunikaciju preko Lamanša. Danas je aktivno više od 450 podmorskih kablova, ukupne dužine oko 2,7 miliona kilometara. U pripremi je još 150 novih kablova.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
