Lansiranje rakete Simorgh dolazi u trenutku kada iranski nuklearni program sve više napreduje ka obogaćivanju uranijuma na nivoe pogodne za oružje. Iran tvrdi da je njegov program miroljubiv, međutim, zvaničnici Islamske Republike su pretili mogućnošću razvoja nuklearne bombe i interkontinentalnih balističkih raketa, što bi Iranu omogućilo da koristi oružje protiv udaljenih zemalja, poput evropskih država i Sjedinjenih Američkih Država. Lansiranje je izvršeno u petak na svemirskoj stanici Imam Homeini u ruralnoj provinciji Semnan, 220 km istočno od glavnog grada Teherana. Civilni svemirski program Irana se razvija u ovoj oblasti, gde je Iran u prošlosti više puta neuspešno lansirao rakete Simorgh. Iran tvrdi da je raketa Simorgh nosila „orbitalni pogonski sistem”, kao i dva istraživačka sistema u orbiti na visini od 400 km iznad Zemlje. Teheran već dugo nastoji da razvije sistem koji bi omogućio promenu orbite svemirskih letelica, čime bi se postigla geosinhronizacija orbita satelita.

Satelit nazvan po ubijenom naučniku

Raketa je takođe nosila satelit Fakhr-1, nazvan po vodećem iranskom nuklearnom naučniku Mohsenu Fahrizadehu, koji je ubijen u Iranu, navodno od strane Izraela. Ovo je prvi put da je poznato da iranski civilni program nosi vojni teret, koji je sa svojih 300 kg bio teži od svih prethodnih uspešnih lansiranja u zemlji. Ipak, još nije nezavisno potvrđeno da je lansiranje bilo uspešno. Ovo lansiranje dolazi u trenutku ozbiljne nestabilnosti na Bliskom istoku, uz tekući sukob u Siriji i dugotrajan rat Izraela protiv Hamasa u Pojasu Gaze, kao i krhko primirje između Izraela i Hezbolaha u Libanu. SAD su ranije pozvale Iran da se uzdrži od bilo kakvih aktivnosti koje uključuju balističke rakete sposobne da nose nuklearno oružje, te navele da lansiranje satelita krši rezoluciju Saveta bezbednosti UN. Prethodne sankcije UN-a protiv Irana zbog raketnog programa su ukinute u oktobru 2023. godine.

Balističko oružje sposobno za nošenje nuklearnog tereta

Nedavno postavljeni reformistički predsednik Irana, Masud Pezeškijan, nagovestio je da želi da pregovara o sankcijama Zapada, ali još nije ponudio konkretne informacije o svemirskim ambicijama Irana. Lansiranje Simorgh rakete je prvo sprovedeno pod njegovom administracijom za civilni svemirski program zemlje, dok je paravojna Revolucionarna garda u septembru sprovela svoje uspešno lansiranje. Od propasti pregovora između Irana i zapadnih sila o nuklearnom programu, Iran se približio proizvodnji uranijuma blizu nivoa pogodnog za oružje. Interkontinentalne balističke rakete, s druge strane, mogu se koristiti za transport nuklearnog oružja. Međunarodna agencija za atomsku energiju više puta je upozorila da Iran poseduje dovoljno obogaćenog uranijuma za „nekoliko” nuklearnih bombi, ako odluči da ih proizvede. Međutim, iranska vlada uvek insistira da su i njen svemirski program i nuklearne aktivnosti isključivo za civilne svrhe, uprkos tvrdnjama američkih obaveštajnih agencija i IAEA da je Iran do 2023. godine imao organizovan vojni nuklearni program piše Euronjuz. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.