Iako su mnogi očekivali krizu, ni domaći ni međunarodni potresi nisu odmah usledili nakon pada kabineta premijera Barnijea i njegove ostavke. Međutim, bez važećeg budžeta, javni deficit bi mogao dodatno porasti, dok rastuća neizvesnost povećava troškove refinansiranja već ogromnog državnog duga.
Makron sada mora da imenuje novog premijera, koji će imati zadatak da formira vladu. Ipak, šanse da se novi budžet usvoji pre kraja godine su minimalne.
Ukoliko budžet ne bude izglasan do 20. decembra, jedna od mogućnosti je produženje budžeta iz 2024. na celu 2025. godinu.
Deficit i pravila EU
Prema analizi britanske multinacionalne banke Barkliz, produžetak budžeta iz 2024. mogao bi doneti deficit od 6,3 do 6,6 odsto BDP-a u 2025, što je više od procenjenih 6,1 odsto za ovu godinu.
Francuska je već pod pritiskom zbog prekomerne potrošnje, budući da pravila EU zahtevaju da zemlje evrozone drže deficit ispod 3 odsto BDP-a. Barklizova analiza naglašava da je politička situacija previše nestabilna za nove prognoze, ali ostavlja prostor za usvajanje budžeta u prvom kvartalu 2025. godine, što bi omogućilo fiskalno prilagođavanje.
Zakon sprečava američki scenario
Za razliku od SAD, Francuska ima zakonski okvir koji sprečava zatvaranje vlade. Najverovatniji scenario za novu ili privremenu vladu je usvajanje posebnog zakona do 19. decembra kako bi se osiguralo kontinuirano prikupljanje postojećih poreza.
Što se tiče fondova socijalnog osiguranja, zakon nije jasan u slučaju odbacivanja budžeta za njihovo finansiranje. Ipak, socijalne beneficije neće biti obustavljene, a doprinosi će se nastaviti prikupljati. Problem je nedostatak ovlašćenja za operatera socijalnog sistema da se zadužuje na finansijskom tržištu u skladu sa unapred određenim limitima.
Lokalna samouprava i tržište
Lokalne vlasti, prema članu 72. Ustava, imaju autonomiju da slobodno određuju troškove i strukturu svojih budžeta čak i u odsustvu nacionalnog budžeta.
Iako Barkliz ostavlja mogućnost usvajanja budžeta početkom 2025. godine, banka predviđa da neće doći do značajnog smanjenja deficita. Deficit od 5,8 odsto BDP-a za narednu godinu je i dalje iznad cilja vlade od 5 odsto, dok se očekuje privredni rast od 0,7 odsto, što je niže od vladinih projekcija od 1,1 odsto.
