U Vašingtonu i na Vol Stritu sve više se razvija opšteprihvaćeno mišljenje da je novoizabrani predsednik Donald Tramp dobio poklon kada je reč o američkoj ekonomiji. Jasno je zašto to misle. Prema većini tradicionalnih pokazatelja, ekonomija izgleda kao da je u dobrom stanju: nezaposlenost je niska, rast BDP-a je snažan, a produktivnost rada stabilna. Svaki predsednik bi želeo da uđe u Belu kuću u ovakvim okolnostima ekonomske ekspanzije, prema ovim razmišljanjima. Međutim, stvarnost je  malo složenija na načine koji nisu tako tradicionalni. Za Trampa, ova ekonomija izgleda kao ogledalo one koju je nasledio 2017. godine. Na početku njegovog prvog mandata, postojalo je dosta prostora za rast, a ciklični zamah je bio u usponu. Tramp 1.0 stupio je na dužnost u vreme niske inflacije, određenog viška radne snage na tržištu rada i, što je posebno važno, sinhronizovanog porasta globalne industrijske aktivnosti: više od polovine globalnog indeksa nabavki u industriji – privatnog pokazatelja industrijske aktivnosti – bilo je u zoni ekspanzije početkom 2017. Ovoga puta, američka ekonomija funkcioniše na razumno jakom nivou, ali njen zamah usporava. Tržište rada se hladi, više od polovine svetskih industrijskih sektora je u kontrakciji, a američki potrošač gubi zamah umesto da ga dobija. Ovi izazovi su dodatno otežani ograničenim mogućnostima Trampovog tima da se pozabavi osnovnim problemima: zahvaljujući velikom podsticaju i nagomilavanju federalnog duga tokom pandemije, fiskalni prostor za reagovanje na pad je znatno smanjen. Ti faktori stavljaju novu administraciju u teži položaj nego što se to možda na prvi pogled čini. Ekonomija koju Tramp uskoro preuzima suočava se sa tri slabe tačke koje bi se mogle pojaviti ubrzo nakon dana inauguracije.

Prva slaba tačka - globalna industrijska kriza

Prva slabost je posrtanje globalnog industrijskog sektora. Industrija je uglavnom usmerena na trgovinu, pa ono što se dešava u inostranstvu ima veliki uticaj na industrijsku bazu SAD-a. U Nemačkoj, koja se dugo smatrala industrijskom velesilom, proizvodnja u fabrikama je niža nego što je bila 2018. godine. Postoji entuzijazam za rast predvođen Kinom, ali rastući kineski trgovinski suficit ukazuje na to da kineski oporavak zapravo ne doprinosi mnogo ostatku sveta. Izgleda da je Kina zamenila preinvestiranje u sektoru nekretnina sa preinvestiranjem u industrijski sektor. U SAD, došlo je do značajnog procvata u proizvodnji nerezidencijalnih industrijskih objekata, delimično zbog izgradnje baze za poluprovodnike, ali osim toga, nema mnogo rezultata. Stvarna industrijska proizvodnja stagnira. Rast u sektorima poput poluprovodnika i baterija, zahvaljujući velikim novim državnim podsticajima, nadoknađen je slabošću u oblastima poput proizvodnje aviona i sektora povezanih sa nekretninama, do te mere da je ukupna industrijska proizvodnja bila ravna poslednje dve do tri godine. Drugim rečima, motor američke ekonomije – spremnost Amerikanaca da troše – ostaje bez goriva.

Druga slaba tačka - usporavanje na tržištu rada

Tržište rada je sledeći problem. Dok stopa nezaposlenosti ostaje niska, na nivou od 4,1 odsto, mnogi pokazatelji sugerišu da ona precenjuje snagu tržišta rada. Na primer, stopa napuštanja poslova u privatnom sektoru pala je na nivo koji nije viđen od aprila 2015. godine. Takođe, stopa zapošljavanja pala je na nivo iz 2014. godine. Ovo pokazuje da su radnici manje skloni da menjaju poslove ili traže povećanje plata, što ukazuje na slabiji rast plata. Kao rezultat, i dalje se očekuje usporavanje rasta plata. Ova slabost u rastu privatnih plata znači da će potrošači imati manje novca za trošenje, ugrožavajući glavnu pokretačku snagu američke ekonomije – njihovu spremnost da troše, piše Biznis Insajder.

Treća slaba tačka - kriza u sektoru nekretnina

Tržište nekretnina suočava se s ozbiljnim problemima. Hipotekarne kamatne stope su na rekordno visokim nivoima, što ometa normalno funkcionisanje tržišta. Potražnja za hipotekama stagnira od septembra 2023. godine, a standardi za odobravanje kredita postaju sve strožiji. Ova situacija se znatno razlikuje od one s kojom se Tramp suočio 2017. godine, kada su standardi za hipotekarne kredite postajali blaži, a kamatne stope bile niske. Bez značajnog smanjenja hipotekarnih kamatnih stopa, ulaganja u stambeni sektor verovatno će ostati slaba tokom naredne godine.

Ograničene mogućnosti za fiskalnu i monetarnu politiku

Kako bi se suočila sa ovim izazovima, nova administracija će verovatno želeti da sprovede dodatne fiskalne podsticaje. Međutim, već sprovedeni ogromni fiskalni paketi tokom pandemije ostavili su savezni budžet značajno opterećen dugom. Takođe, Federalne rezerve povećale su kamatne stope kako bi kontrolisale inflaciju, što ograničava mogućnost ekonomskog rasta putem tradicionalnih politika. Politička volja za dalje povećanje deficita je slaba, a ekonomski, visoke kamatne stope dodatno povećavaju troškove zaduživanja. Osim toga, sa tankom republikanskom većinom u Predstavničkom domu, biće izazovno progurati sveobuhvatan zakonodavni paket. Iako američka ekonomija trenutno deluje stabilno, postoje značajni problemi u industriji, na tržištu rada i u sektoru nekretnina koji ukazuju na izazove koji čekaju novu administraciju. Donald Tramp i njegov tim moraće pažljivo da postave prioritete i pronađu načine da balansiraju fiskalnu odgovornost sa podsticanjem ekonomskog rasta u periodu sve veće neizvesnosti. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.