EU omogućava zemljama Unije da postignu više zajedno nego što bi mogle da deluju same. Države članice doprinose budžetu EU i primaju sredstva iz njega. Neke zemlje završavaju kao neto davaoci doprinosa, što znači da uplaćuju više nego što dobijaju, dok su druge neto korisnici, primajući više nego što doprinose. Naravno, ove potvrde nijesu jedine prednosti članstva u EU. Zajednički budžet odražava princip solidarnosti EU, omogućavajući značajan razvoj u različitim oblastima unutar bloka. Prema podacima Evropske komisije, 2023. godine "velika četvorka" EU dala je najveći doprinos budžetu Unije u prošloj godini - Nemačka (33,8 milijardi evra), Francuska (25,8 milijardi evra), Italija (18,8 milijardi evra) i Španija (13,6 milijardi evra). Devet zemalja je dalo manje od milijardu eura u budžet EU, a najmanji doprinosi su dali Malta (112 miliona evra), Kipar (259 miliona evra) i Estonija (355 miliona evra). Među korisnicima, prvih pet je uključivala i Poljsku, uz "veliku četvorku" EU. Francuska je dobila 16,5 milijardi evra, a slede Poljska (14,1 milijardi evra), zatim Nemačka (14 milijardi evra), Italija (12,8 milijardi evra) i Španija (12,1 milijardi evra). Na dnu su tri zemlje dobile manje od milijardu evra iz budžeta EU - Malta (277 miliona evra), Kipar (393 miliona evra) i Slovenija (952 miliona evra). Deset zemalja EU bile su neto davaoci doprinosa, dok su 17 bile neto korisnici. Zemlje koje su više doprinele budžetu Unije nego što su primile su Nemačka (19,8 milijardi evra), Francuska (9,3 milijarde evra), Holandija (6,3 milijarde evra), Italija (šest milijardi evra), Švedska (1,6 milijardi evra), Španija (12,1 milijardi evra),  Austrija (1,3 milijarde evra),  Irska (1,3 milijarde evra),  Danska (1,2 milijarde evra) i Finska (0,8 milijardi evra), prenosi Blic. Poljska je bila najveći neto korisnik sa 7,1 milijardu evra, a slede Rumunija (5,9 milijardi evra), Belgija (4,8 milijardi evra), Mađarska (4,4 milijarde evra) i Grčka (3,9 milijardi evra). Mapa naglašava podelu zemalja EU na neto davaoce doprinosa i neto primaoce. Neto davaoci doprinosa su prvenstveno bogatije zemlje zapadne i severne Evrope, dok su neto primaoci uglavnom članice centralne i istočne Evrope. Osim Belgije i Luksemburga, geografska distribucija takođe otkriva ekonomsku podelu istok-zapad, pri čemu su novije zemlje članice iz istočne Evrope često neto primaoci. Kada uzmemo u obzir neto doprinositelje i primaoce po stanovniku, slika se značajno menja zbog velikih varijacija u veličini stanovništva među državama članicama EU. U 2023. godini doprinosi u budžet EU po osobi kretali su se od 137 evra u Bugarskoj do 688 evra u Luksemburgu. Među "velikom četvorkom", svaka osoba u Nemačkoj dala je 403 evra. Zatim sledi 378 evra u Francuskoj, 318 evra u Italiji i 281 evra u Španiji. Kada se pogledaju neto doprinosi po osobi, Holandija je bila na vrhu liste 2023. godine, pri čemu je svaki stanovnik Holandije dao 350 evra više nego što je dobio. Slede Irska sa neto doprinosom od 240 evra po osobi, zatim Nemačka (235 evra), Danska (210 evra) i Švedska (156 evra). Među Velikom četvorkom, Francuska je imala najniži neto doprinos po osobi sa svega 30 evra, dok je u Italiji 101 evra i 137 evra u Španiji. Neto korisnici po osobi kretali su se od 129 evra u Sloveniji do 3.081 evra u Luksemburgu, što je ilustrativno, jer je drugi najveći neto korisnik, Hrvatska, primala 619 evra po osobi. Tri baltičke zemlje u EU - Estonija, Letonija i Litvanija svaka je primila preko 500 evra neto prihoda po osobi. Dok je Poljska bila najveći neto primalac u nominalnom smislu, na trećem je mestu po neto prihodima po osobi, sa 191 eura među 17 zemalja neto korisnica. Luksemburg i Belgija su među bogatijim zemljama u Uniji, oni su takođe neto primaoci EU fondova jer su obe zemlje domaćini brojnim institucijama Unije, kao što su Evropska komisija i Evropski parlament. Na primer, Belgija je imala neto prihod od 404 evra po osobi, što je više od Bugarske (299 evra) i Rumunije (307 evra). Izvor Evropske komisije je naglasio da ove brojke ne odražavaju prednosti učešća u zajedničkom evropskom projektu niti dodatnu vrednost budžeta EU. Prema Evropskoj komisiji, budžet EU prvenstveno služi kao instrument za ulaganja, dopunjujući nacionalne budžete. Njegov glavni cilj je podstivanje rasta i povećanje konkurentnost u celoj EU. Budžetom se finansiraju projekti i inicijative usmerene na ruralna područja u razvoju i manje razvijena područja, zaštita životne sredine, podržavanje obrazovnih i istraživačkih programa EU, zaštite vanjskih granica EU, promovisanje međunarodnog razvoja i promovisanje ljudskih prava. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.