Zajednički put Rumunije i Bugarske prema Šengenu došao je do kraja u četvrtak ujutro, kada su ministri unutrašnjih poslova Evropske unije dali konačno odobrenje za njihovu dugo traženu kandidaturu. Odluka, koja je imala istorijski značaj, postala je moguća nakon što je Austrija, najuporniji protivnik, prošlog meseca povukla svoj čvrsti veto tokom sastanka u Budimpešti. - Velika pobeda za Bugarsku, Rumuniju i celu Evropu - rekla je mađarska predsednica Saveta EU, koja je završetak procesa pridruživanja Šengenu postavila kao ključni prioritet. Kao rezultat toga, ove dve istočne zemlje pridružiće se Šengenu 1. januara 2025. godine kao potpuno članice, čime se zatvara poglavlje koje je počelo 2011. godine, kada je Evropska komisija prvi put utvrdila njihovu spremnost za pristupanje. Tada su mnoge zemlje, uključujući Nemačku i Francusku, bile protiv zajedničke kandidature. Tokom vremena, politički otpor je postepeno popuštao, a Holandija i na kraju Austrija su postale poslednje prepreke na dugom putu. Kontrole na vazdušnim i pomorskim granicama ukinute su početkom ove godine. - Potpuno u Šengenu – gde i pripadate - rekla je Ursula von der Lajen, predsednica Evropske komisije. - Snažniji Šengen znači sigurniju i ujedinjeniju Evropu -“, izjavila je Roberta Metsola, predsednica Evropskog parlamenta. Međutim, pristupanje dolazi uz ključnu ogradu koja će donekle umanjiti slavlje. Budimpeštanski dogovor predviđa uvođenje kontrola na kopnenim granicama između Mađarske i Rumunije, kao i između Rumunije i Bugarske, na „barem“ šest meseci, kako bi se „sprečili ozbiljni pretnje javnoj sigurnosti i unutrašnjem redu“. Izraz „barem“ implicira da bi ove kontrole mogle biti produžene u budućnosti. Ova ustupka je bila namerena da umiri stalne brige Beča u vezi sa neregularnom migracijom, koju je Austrija stalno pominjala kao razlog za blokiranje zajedničke kandidature. To znači da postignuće od četvrtka – trajno ukidanje pasoških kontrola na kopnenim granicama – neće biti u potpunosti ostvareno i građani koji putuju između zemalja i dalje će rizikovati da se suoče sa nekim zagušenjima i kašnjenjima. Upotreba graničnih kontrola za ograničavanje migracionih tokova postaje sve popularnija širom EU. Nemačka, Francuska i Holandija su među zemljama koje su se koristile ovom merom u poslednjim mesecima, uprkos kontroverznoj efikasnosti. Saila Heinikoski, viši istraživač na Finskom institutu za međunarodne odnose (FIIA), kaže da uvođenje graničnih kontrola može biti „alat“ za političare da „kažu domaćoj javnosti da nešto radimo“. - Interni granični pregledi možda neće biti toliko invazivni, zapravo to mogu biti samo slučajni pregledi na granici - rekla je Heinikoski. Šengenski prostor, jedno od najvidljivijih postignuća evropske integracije, trenutno obuhvata 29 zemalja i gotovo 450 miliona ljudi Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.