Donald Tramp je u nedavnom razgovoru na podkastu Džoa Rogana suptilno predstavio potencijalni predlog koji bi uključio ukidanje poreza na dohodak i zamenu tog prihoda visokim tarifama na uvoznu robu. Ovaj kontroverzni pristup, prema Trampovoj ideji, trebalo bi da rastereti američke građane od direktnih poreza, dok bi sredstva za državne funkcije dolazila od tarifa na uvozne proizvode. Međutim, ekonomski stručnjaci upozoravaju na ozbiljne posledice ovog modela, naročito za srednji i niži sloj društva. Trampov predlog da se država finansira putem tarifa nije nov koncept; on je i tokom svog mandata kao predsednik predlagao visoke tarife na kinesku robu, argumentujući da bi se time zaštitila domaća proizvodnja. Međutim, ovaj put, njegova ideja ide dalje – ukidanje poreza na dohodak u celini. Visoke tarife bile bi nametnute kako bi pokrile fiskalne potrebe, sa osnovnom logikom da bi time Amerikanci izbegli direktna poreska opterećenja. Iako ova ideja može zvučati privlačno za prosečnog Amerikanca koji želi više prihoda bez smanjenja poreskog tereta, ekonomisti ukazuju da je ovo uprošćen i nerealističan model sa brojnim rizicima.

Ekonomski izazovi i stručna kritika

Finansiranje države putem tarifa može dovesti do višestrukih problema, navode analitičari sa instituta kao što su Petersonov institut za međunarodnu ekonomiju i Centar za američki napredak. Trampov predlog da zameni porez na dohodak visokim carinama izazvao je mešovite reakcije među ekonomistima, koji ukazuju na izazove u vezi sa izvodljivošću, uticajem na niskoprimanja domaćinstva i potencijalnim ekonomskim posledicama. Glavni problemi leže u: 1. Porastu cena proizvoda: Visoke tarife na uvozne proizvode gotovo neizbežno podižu cene za krajnje potrošače, što bi naročito pogodilo porodice s nižim primanjima koje su zavisne od pristupačne uvozne robe. Na primer, prema analizi Centra za američki napredak, ukidanje poreza na dohodak u korist tarifa povećalo bi troškove za 90 odsto domaćinstava, dok bi samo najbogatijih 10 odsto videlo pozitivne efekte. 2. Nestabilnost prihoda od tarifa: Za razliku od poreza na dohodak, koji su relativno stabilan izvor državnog prihoda, tarife su podložne tržišnim promenama, trgovinskim politikama i potražnji za uvoznom robom. Ovo znači da bi prihodi države bili nepredvidivi, sa velikim rizikom za sve zavisne sektore. 3. Inflacija: Značajan porast tarifa može dodatno pritisnuti inflaciju, što je već sada zabrinjavajuće u post-pandemijskoj ekonomiji. Viši troškovi za proizvode poput elektronike, tekstila, automobila i mnogih drugih kategorija direktno bi pogodili potrošače, ograničavajući njihovu kupovnu moć. 4. Smanjenje ekonomske konkurentnosti: Ekonomisti upozoravaju da bi Amerika izgubila konkurentnost u mnogim sektorima jer bi cene porasle zbog ograničenih izbora za pristupačne uvozne proizvode. Ovo bi zauzvrat moglo dovesti do gubitka radnih mesta u sektorima zavisnim od uvozne robe. [caption id="attachment_100417" align="alignnone" width="1024"] Foto: Pixabay[/caption]

Regresivni efekat i uticaj na različite slojeve društva

Mnogi stručnjaci smatraju da bi ovakav sistem bio ne samo neizvodljiv već i regresivan. Da bi carine u potpunosti zamenile prihode od poreza na dohodak, koji su u 2023. godini iznosili oko 2,2 biliona dolara, carine bi morale biti drastično visoke - između 50 i 58 odsto. Međutim, uvođenje tako visokih carina verovatno bi obeshrabrilo uvoz i značajno smanjilo obim trgovine, čime bi smanjilo i prihode, umesto da ih poveća. Istorijski trendovi pokazuju da visoke carine često vode ka opadanju obima uvoza, jer se potrošači i preduzeća okreću alternativnim proizvodima ili traže načine za minimizaciju troškova. Peterson institut za međunarodnu ekonomiju (PIIE) naglašava da čak i ako bi carine dostigle maksimum od 50 odsto, i dalje bi falilo oko 1,4 biliona dolara za pokrivanje trenutnih prihoda od poreza na dohodak - Ne bi bilo moguće podići tarifne stope dovoljno visoke da pokriju bilo šta blizu tog iznosa [prihoda od poreza na dohodak], jer bi uvoz opadao kako se tarifne stope povećavaju. Matematika ne funkcioniše - rekao je Geret Votson, viši politički analitičar u Poreskoj fondaciji. Votson je dodao da će Trampove tarife verovatno generisati prihod od procenjenih 3,8 milijardi dolara tokom 10 godina u poređenju sa 33 biliona dolara koje bi porez na dohodak pojedinca doneo u istom periodu. Sve u svemu, Trampov ukupni poreski plan, uključujući carine, povećao bi deficit za 3 biliona dolara tokom jedne decenije. Trampov predlog bi imao izrazito regresivan efekat – to znači da bi neproporcionalno opteretio niži i srednji sloj društva, dok bi najbogatiji, koji već uživaju poreske olakšice, uštedeli na porezima. Američke porodice sa nižim primanjima već troše veći procenat svojih prihoda na osnovne potrepštine, uključujući uvezene proizvode, i povećanje cena za ove proizvode značilo bi dodatno opterećenje za njihov budžet. Analitičari sa EkonoFact-a izračunali su da bi ovaj model doveo do smanjenja prihoda za najsiromašnije slojeve za oko 25 odsto, dok bi najbogatijih 1 odsto videlo rast prihoda. Uvođenje visokih tarifa kao zamene za porez moglo bi imati šire negativne efekte: 1. Trgovinski ratovi - Još jedan problem je potencijalni uticaj na međunarodne odnose. Visoke carine bi verovatno izazvale recipročne mere od strane glavnih trgovinskih partnera, što bi dovelo do trgovinskog rata i poremećaja u globalnim lancima snabdevanja. Ekonomski stručnjaci podsećaju da su prethodna povećanja carina, poput onih tokom trgovinskog rata između SAD i Kine, narušila odnose i imala negativan uticaj na obe ekonomije. Iako je namera ovog plana da podrži domaće industrije, ukupne ekonomske posledice mogle bi nadmašiti prednosti. 2. Pad domaće proizvodnje - Iako bi se očekivalo da veće tarife podstiču domaću proizvodnju, u praksi mnogi sektori zavise od uvoznih sirovina i delova. Veće cene ovih delova mogle bi povećati troškove proizvodnje i smanjiti konkurentnost američkih proizvoda na globalnom tržištu. 3. Smanjena kupovna moć građana - Sa rastućim cenama, kupovna moć prosečnog građanina bi opala, što bi ograničilo potrošnju, ključni faktor ekonomskog rasta. Na duge staze, ovo bi moglo usporiti ekonomski rast i dovesti do recesije. Ekonomski stručnjaci i analitičari se slažu da bi Trampov model zamene poreza visokim tarifama bio krajnje riskantan i neodrživ na duge staze. Pored inflacije i regresivnih efekata na niže slojeve društva, postoji i rizik od destabilizacije celokupnog tržišta i političkog ambijenta, uključujući potencijalne trgovinske sukobe. Neki od ekonomista koji su izrazili zabrinutost u vezi sa ovim predlogom uključuju Adama Posena, Kešava Srikanta i Vilijama Gejla, sve ljude sa respektivnih instituta za ekonomiju. Pitanje je koliki broj dodatnih stručnjaka će se izjasniti po ovom pitanju i kako će to uticati na Trampov rejting. Iako ideja o smanjenju poreza može delovati privlačno, ključna lekcija je da su tarife kao alat veoma složene i nosioci nepredvidivih rizika za ekonomiju. Stoga, mnogi eksperti smatraju da bi nastavak sa trenutnim poreskim modelom, uz reforme koje bi smanjile ekonomske nejednakosti, bila mnogo bezbednija i dugoročnije održiva opcija za Sjedinjene Američke Države. Na kraju dana, Tramp je poznat po kontroverznim izjavama i pitanje je da li je ova izjava bila samo u službi dodvoravanja prosečnim Amerikancima ili se zapravo treba shvatiti ozbiljnije, kao neki smer politike za koji se Donald zaista zalaže.