Kina je pokrenula istragu protiv američkog giganta čipova Nvidia (NVDA) zbog, kako je rekla, sumnje u kršenje antimonopolskih pravila, nakon zabrane izvoza retkih minerala u Sjedinjene Američke Države (SAD). - Moramo da gledamo na ovo kao na početnu ponudu u onome što će se verovatno na kraju pretvoriti u pregovore sa SAD, a ne samo u nametanje carina - rekao je Fred Nojman, glavni azijski ekonomista HSBC-a. Naučni saradnik u Kineskom centru Univerziteta Oksford Džordž Magnus istakao je da je Kina bolje pripremljena da se nosi sa skoro svim carinama, izuzimajući "najavu Armagedona" o carinama od 60 odsto na svu kinesku robu. Druga po veličini svetska ekonomija sada globalno dominira sektorima kao što su električna vozila i zelena energija i ima manje potrebe za avionima Boeing (BA) i velikim benzinskim automobilima koje je kupio 2017, nakon što je pronašao zamene kao što su Airbus mlaznice i sopstveni Comac C919. Ali, Kina je daleko od samodovoljne. Novi trgovinski rat sa najvećom svetskom ekonomijom još više bi naštetio Kini, kažu analitičari, jer bi Vašington mogao da uvede sve veće uvozne carine na svoju robu i dodatno istrgne Kinu iz njenih lanaca snabdevanja. Kina i dalje treba da uvozi strateške materijale iz SAD, kao što su napredni mikročipovi i druga visokotehnološka oprema i računa da će američki potrošači kupovati njenu robu, s obzirom na sve pesimističnije izglede za globalnu trgovinu i slabu domaću potražnju. - Peking želi da sedne sa Trampom pre nego što dodatno ograniči američki izvoz visoke tehnologije i da obezbedi obnavljanje američko-kineskog sporazuma o nauci i tehnologiji - rekla je Alisija Garsija Erero, glavni ekonomista za Aziju i Pacifik u Natikisu. Sporazum, koji omogućava naučnu saradnju dve zemlje, istekao je u avgustu i malo je verovatno da će pregovori o njegovom obnavljanju biti završeni pre Trampove inauguracije 20. januara. Iako je kineski Huavei uložio velika sredstva u svoje napredne mogućnosti za proizvodnju čipova, njihova komercijalna održivost ostaje nejasna, dodala je ona, pozivajući kineske pregovarače da sednu sa svojim američkim kolegama kako bi postigli dogovor koji bi obezbedio stabilno snabdevanje američkim čipovima. Pekingu su bile potrebne dve godine da pristane da kupi dodatnih 200 milijardi američkih dolara u američkim robama i uslugama pod uslovima „prve faze“ sporazuma kojim je okončan prvi trgovinski rat. Ovog puta, Kina ima nove "šargarepe" na kojima treba da visi, kao što je povećanje kupovine nafte i tečnog prirodnog gasa, pošto SAD trenutno ispumpavaju više nego što mogu da potroše. Kinesko ministarstvo trgovine saopštilo je da je otvoreno za angažovanje i komunikaciju sa ekonomskim i trgovinskim timovima Trampove administracije kada su upitani za komentar. Ali, Peking takođe ima klubove sa kojima bi pobedio Vašington, ako američka strana vidi da neuspeh Kine da ispuni svoje prethodne obaveze o kupovini znači da će dobiti više od carina nego od pregovora. Predsednik Američke privredne komore u Kini Majkl Hart ukazao je da američke kompanije već osećaju pritisak. - Američke i druge strane kompanije bile su zabrinute da li zaista imaju pristup ovom tržištu - rekao je Hart i pita se da li postoji potpuna zabrana za američke proizvode u Kini. Poslovno raspoloženje među američkim kompanijama u Kini je najniže od 1999. godine, prema septembarskom istraživanju Američke privredne komore u Šangaju. U igri su i neekonomski faktori. Tramp je obećao dodatnih 10 odsto carina na kinesku robu kako bi primorao Peking da učini više da zaustavi dotok fentanila u SAD. - Korišćenje političkih opravdanja za nametanje trgovinskih ograničenja na kraju čini tenzije mnogo nepopravljivijim - rekao je Nojman iz HSBC-a. Carine na fentanil takođe odražavaju kineska ograničenja na uvoz od trgovinskih partnera nezadovoljnih Pekingom zbog pitanja kao što su ljudska prava, Tajvan i Južno kinesko more. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.