Ekspert za spoljnu politiku Jovan Knežević ocenio je da je Sirija ekonomski devastirana zemlja, sa niskim životnim standardom stanovništva. Razarajući konflikt blokirao je bilo kakav ekonomski oporavak i konstantno pojačavao humanitarnu krizu. U Siriji je došlo do svrgavanja režima predsednika Bašara al Asada, nakon 14 godina građanskog rata i više od pola veka vladavine njegove porodice, a aktivne tenzije dodatno su urušile ionako ekonomsko tešku situaciju u zemlji, što je dodatno dovelo do dramatičnog pogoršanja životnih uslova građana. - Jedan evro iznosi 2.636 sirijskih funti što je pokazatelj njene niske vrednosti - rekao je on za Bizportal dodajući da kada je reč o kumulativnim gubicima, ne postoje zvanične procene, već samo pretpostavke. Prema njegovim rečima, sirijski BDP 2010. godine dostigao je istorijski pad na 61,39 milijardi dolara, dok je 2021. iznosio 8,98 milijardi dolara. Usled razaranja infrastrukture, gubitaka ljudskih života, prisilnih raseljavanja i prekida ekonomskih mreža, sirijski BDP se smanjio za više od polovine između 2010. i 2020. godine. Dramatičan pad bruto nacionalnog dohotka po glavi stanovnika doveo je do toga da Svetska banka od 2018. godine klasifikuje Siriju kao zemlju sa niskim dohotkom. Kada je reč o nafti i poljoprivredi oni su bili dva glavna stuba sirijske privrede, koji su činili oko polovinu BDP-a. Tada je, između 2008. i 2010. godine, proizvodnja nafte u proseku iznosila više od 400.000 barela dnevno. Međutim, poljoprivredna proizvodnja je ozbiljno pogođena raseljavanjem farmera i oštećenjem infrastrukture, a proizvodnja nafte je opala na prosečno oko 91.000 barela dnevno 2023. Ilegalna trgovina drogom, posebno kaptagonom (fentanil), postala je značajan deo privrede Sirije, sa procenjenom tržišnom vrednošću između 1,9 milijardi i 5,6 milijardi dolara godišnje, prenosi The National. Sukob je takođe ozbiljno poremetio spoljnu trgovinu, te je tako pad domaće industrijske i poljoprivredne proizvodnje povećao zavisnost Sirije od uvoza. Izveštaj Svetske banke "Ekonomski monitor Sirije za proleće 2024" naglašava da međunarodne doznake predstavljaju ključnu liniju spasa za sirijska domaćinstva – te je tako primanje doznaka iz inostranstva povezano sa smanjenjem stope ekstremnog siromaštva za 12 procentnih poena i siromaštva za osam procentnih poena. Od 2022. godine siromaštvo pogađa 69 procenata populacije, što odgovara otprilike 14,5 miliona Sirijaca. Ekstremno siromaštvo, koje je praktično bilo nepostojeće pre sukoba, pogađa više od jednog od četiri Sirijca u 2022. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.