Firme koje je razvijaju dobile su stotine milijardi dolara. Milijaderi Ilon Mask, i Sem Altman se uveliko svađaju oko razvoja veštačke inteligencije, jer obojica razvijaju svoje, konkurentske programe. Altman je u prednosti sa svojim ČetGPT-om, pa je Mask zbog toga ljut, jer ne voli da je neko ispred njega. Inače, zajedno su pokrenuli firmu za razvoj veštačke inteligencije, i nekada su bili prijatelji, kako to već ide u krvavoj borbi za premoć u tehnološkom svetu, pogotovo u SAD-u. Međutim, ono čime ćemo se mi pozabaviti jeste - da li je dobro da se veštačka inteligencija toliko brzo razvija? Neki kažu da jeste, poput Džejmija Dajmona, generalnog direktora firme Džej Pi Morgan. On smatra da će, zahvaljujući njoj, sledeće generacije raditi 3,5 dana nedeljno. Da ćemo, uz pomoć nje, izlečiti rak, biti zdraviji i živeti 100 godina. Sa druge strane, katastrofična predviđanja kažu da će veštačka inteligencija preuzeti vođstvo nad nama, i da će milioni ljudi ostati bez posla. Kome verovati? Hajde da se osvrnemo na skorašnju istoriju, i probamo da naučimo nešto od nje, uz dva poučna primera o pogrešnim odlukama koje su uništile dve veoma moćne kompanije.

Kako je "Kodak" propustio najvažniji momenat

Primer 1: Bila jednom jedna kompanija pod nazivom "Kodak", koja se bavila proizvodnjom analognih foto-aparata i još važnije, filma za foto-aparate. Osnovao ju je Džordž Istman 1888. godine, a do 1980. godine kontrolisali su celih 80 odsto američkog tržišta. Gigant. Primenili su princip "brijač i oštrica" to jest - prodavali su jeftino aparate, a film za njih i izradu filma su, jasno, naplaćivali odvojeno. Prihod od prodaje je bio 70 odsto. Međutim, još 1975. godine, u Kodaku je radio inženjer Stiv Seson, vizionar koji je svojoj firmi ponudio nešto izuzetno - njegov izum se zvao digitalna kamera. Naravno, fotografije koje je ta kamera pravila bile su mrljave (nije tad bilo dovoljno piksela), ali bila je znatno ispred svog vremena. Njegovi šefovi su rekli, otprilike: Simpatično ti je ovo, momak, ali to bi moglo da uništi naš biznis sa prodajom filmova. Plašili su se "kanibalizacije" sopstvene firme. Izum je stavljen u fioku. Mada su mogli da pretpostave da Kodakovi konkurenti, kompanije "Soni" i "Kenon", paralelno razvijaju istu tehnologiju. Već tokom devedesetih godina prošlog veka, ušli smo u digitalno doba, koje se naoko polako, a u stvari munjevito razvijalo. "Kenon", "Soni", "Nikon", svi su na tržište plasirali sve bolje i bolje digitalne foto-aparate. U "Kodaku" su počeli da čupaju kose, a tržištu su ponudili neku vrstu hibrida - zvalo se to "Foto CD" - njihovi kupci su mogli da pretvaraju svoje analogne fotografije u digitalne. Naravno, ništa od toga. Bilo je previše komplikovano, i previše kasno. Poslednji ekser u kovčeg nekada moćne firme zabijen je 2007. godine, kada je svetu predstavljen ajfon, mobilni telefon. I odjednom, svako je imao foto-aparat u svom džepu. "Kodak" se još malo koprcao, a onda je 2012. godine podneo zahtev za bankrot. Sve što su mogli da urade pogrešno, uradili su pogrešno. Pojeli su sami sebe iz straha da se upravo to ne dogodi. Pogrešno su čitali poruke tržišta, a što je najgore, ućutkali su vizionara Stiva Sesona. Dao im je blago, koje su bacili u prašnjavu fioku. I za to vreme, potrošili oko 25 milijardi dolara na tehnologiju koja je već bila zastarela.

Previše pametni za glupu kompaniju

Primer 2: Bio jednom jedan gigant, zvani "Zeroks" (Xerox), bavili su se proizvodnjom štampača. U jednom trenutku svog postojanja, angažovali su najblistavije umove sa najuglednijih univerziteta, njih stotinu, i formirali laboratoriju, pod nazivom "Xerox PARC". Zadatak? Da osmisle "kancelariju budućnosti". Evo šta su blistavi umovi (bez ironije) smislili - personalni računar, elektronsku poštu, program koji je bio preteča Vindousa, eternet, obradu teksta u računaru, lasersko štampanje... to je samo deo.  Problem? Naziv projekta bio je "kancelarija bez papira". A "Zeroks" je pravio štampače koji koriste papir. Sve su odbili, i danas praktično ne postoje. Da nisu, najverovatnije bi bili najmoćnija kompanija na planeti. Mada, prihvatili su laserski štampač, pa su se malo izvukli. Naravoučenije? Mnogi su naučili lekcije od ova dva tužna propala giganta, i danas živimo u svetu koji mahom daje podršku inovatorima i vizionarima. Danas, to su ljudi koji se bave razvojem veštačke inteligencije. Da li će nam ona doći glave? Možda, ali šta ima veze. Najbolje je da je prigrlimo, i vidimo šta će od toga ispasti. Uostalom, možda je i bolje da mašine preuzmu stvar. Ljudi su veoma stari izum, i skloni su čestom i brzom kvarenju. Zar ne? Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.