Problem je odavno poznat, a Nemci ga zovu "Dunkelflaute" – zatišje u mraku. Održivi izvori energije poput sunca i vetra su nešto lepo i poželjno, ali upravo sada, kako se bliži najkraći dan u godini, jednostavno nema dovoljno sunca za proizvodnju struje u hladnim zimskim danima. Zimi u Nemačkoj čak i vetar može da predstavlja problem, zimska magla se nadvija nad kopnom bez daha vetra, a čak ni zimske oluje nisu rešenje za vetroparkove Severnog mora ako je vetar prejak, moraju se staviti u režim pripravnosti.
Idealno bi bilo da se proizvedena energija nekako sačuva, ali takvi kapaciteti nisu ni izdaleka dovoljni za dnevnu potrošnju. U normalnim okolnostima, u ovakvim zimskim danima ljudi više pribegavaju "prljavoj" energiji iz fosilnih termoelektrana ili nuklearnih elektrana, ali i takvi kapaciteti u Nemačkoj su smanjeni.
Drugim rečima, u takvim trenucima "zatišja" elektrodistributeri tada kupuju struju na evropskom tržištu, pa je cena struje mnogo nestabilnija. Ovo je manje zabrinjavajuće za domaćinstva, koja obično imaju dogovorenu dugoročnu cenu, ali je ozbiljan problem za industriju, koja struju plaća po trenutnoj, tržišnoj ceni.
Kako objašnjava Matijas Mijer iz Centra za energiju, klimu i resurse u Minhenu, do takvih skokova cena dolazi kada je manje opcija za proizvodnju održive energije i kada zahladi i grejači moraju da se uključe.
Ova zima se nije dešavala često jer je u Nemačkoj do sada bila relativno blaga. U Bonu je trenutno 14 stepeni, a Konal Hojsaf, koji prati cene energenata na Brigelovom institutu u Briselu, rekao je za Seebiz to se dogodilo rano ujutru 12. decembra. Noću je megavat-čas struje koštao 107 evra, ali kako se jutro približavalo, i kada su aparati i termostati u kućama počeli da se pale, cena je eksplodirala na 936 evra po MVh.
Zbog zakona ponude i tražnje, cena se istog dana brzo smirila, a dan posle toga cena je bila oko 115 evra po MVh.
Norveški ministar energetike Terje Asland rekao je da se razmišlja o prekidu snabdevanja Danskom energijom, a Fajnenšel tajms piše da i drugi u Norveškoj žele da ponovno pregovaraju.
[caption id="attachment_120684" align="alignnone" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
Švedski ministar energetike Eba Buš je takođe rekao da bi bilo moguće postaviti novi podvodni dalekovod do Nemačke, ali samo ako ona bude u stanju da stabilizuje svoje tržište čak i u vreme ovakvih neravnoteža ponude i potražnje. Jer inače ugrožava švedske potrošače i njihov pristup jeftinoj domaćoj energiji.
Zapravo, ako je jedinstvo bilo postignuto bilo gde u Evropi, ono je bilo na tržištu električne energije, a takvo nacionalno razmišljanje je donedavno bilo nezamislivo.
Matijas Mijer se takođe slaže da je evropsko tržište izuzetno međusobno povezano i ukazuje na manje poznatu činjenicu da je svaki sedmi kilovat koji potrošimo zapravo proizveden negde drugde u Evropi.
Evropska mreža za snabdevanje električnom energijom je takođe od izuzetne važnosti za Evropsku komisiju samo na taj način može da se smanji zavisnost Evrope od uvoza i samo na taj način će biti moguće ostvariti ciljeve "Evropskog zelenog dogovora" za smanjenje emisije gasova staklene bašte za 55 odsto do 2030. u odnosu na nivoe iz 1990. godine, a zatim učiniti Evropu "klimatski neutralnim kontinentom" do 2050.
Prošle godine obnovljivi izvori energije bili su najveći izvor električne energije u EU. Oni su činili 44,7 procenata potražnje, što je 12 odsto više nego 2022. Međutim, struja je i dalje važna, a potrošačima će se nuditi i bez sunca i vetra: nuklearna energija čini skoro 23 procenta potražnje, termoelektrane na fosilna goriva 32 odsto.
Ali upravo zato što se električna energija percipira kao "čista", uključujući sve veći broj e-vozila, realno je očekivati da će i potražnja za električnom energijom značajno porasti. Procene EK ukazuju na povećanje od čak 60 odsto do 2030. godine, a veliki problem predstavljaju i dalekovodi - 40 procenata dalekovoda je starije od 40 godina i teško će izdržati ne samo povećanu potražnju, već i trend građani da sami proizvode energiju i nude je tržište.
I Evropska unija uverena je da su samo zajedničko evropsko tržište može da se stabilizuje, a zatim i snizi cenu struje. EU, preko Transevropske energetske mreže, stoga pomaže u planiranju i implementaciji prekogranične energetske infrastrukture, a za Mijera najveći problem su lokalne cene, koje onda odražavaju neravnotežu između ponude i potražnje.
Analitičari ukazuju i na ozloglašenu činjenicu drastično različitih cena struje širom Evrope navodeći da je trenutno najskuplja u Nemačkoj, gde kilovat košta 39,5 centi, dok je u Uniji struja najjeftinija u Mađarskoj, sa samo 10,9 centi po kilovat po času.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Foto: Shutterstock[/caption]
Švedski ministar energetike Eba Buš je takođe rekao da bi bilo moguće postaviti novi podvodni dalekovod do Nemačke, ali samo ako ona bude u stanju da stabilizuje svoje tržište čak i u vreme ovakvih neravnoteža ponude i potražnje. Jer inače ugrožava švedske potrošače i njihov pristup jeftinoj domaćoj energiji.
Zapravo, ako je jedinstvo bilo postignuto bilo gde u Evropi, ono je bilo na tržištu električne energije, a takvo nacionalno razmišljanje je donedavno bilo nezamislivo.
Matijas Mijer se takođe slaže da je evropsko tržište izuzetno međusobno povezano i ukazuje na manje poznatu činjenicu da je svaki sedmi kilovat koji potrošimo zapravo proizveden negde drugde u Evropi.
Evropska mreža za snabdevanje električnom energijom je takođe od izuzetne važnosti za Evropsku komisiju samo na taj način može da se smanji zavisnost Evrope od uvoza i samo na taj način će biti moguće ostvariti ciljeve "Evropskog zelenog dogovora" za smanjenje emisije gasova staklene bašte za 55 odsto do 2030. u odnosu na nivoe iz 1990. godine, a zatim učiniti Evropu "klimatski neutralnim kontinentom" do 2050.
Prošle godine obnovljivi izvori energije bili su najveći izvor električne energije u EU. Oni su činili 44,7 procenata potražnje, što je 12 odsto više nego 2022. Međutim, struja je i dalje važna, a potrošačima će se nuditi i bez sunca i vetra: nuklearna energija čini skoro 23 procenta potražnje, termoelektrane na fosilna goriva 32 odsto.
Ali upravo zato što se električna energija percipira kao "čista", uključujući sve veći broj e-vozila, realno je očekivati da će i potražnja za električnom energijom značajno porasti. Procene EK ukazuju na povećanje od čak 60 odsto do 2030. godine, a veliki problem predstavljaju i dalekovodi - 40 procenata dalekovoda je starije od 40 godina i teško će izdržati ne samo povećanu potražnju, već i trend građani da sami proizvode energiju i nude je tržište.
I Evropska unija uverena je da su samo zajedničko evropsko tržište može da se stabilizuje, a zatim i snizi cenu struje. EU, preko Transevropske energetske mreže, stoga pomaže u planiranju i implementaciji prekogranične energetske infrastrukture, a za Mijera najveći problem su lokalne cene, koje onda odražavaju neravnotežu između ponude i potražnje.
Analitičari ukazuju i na ozloglašenu činjenicu drastično različitih cena struje širom Evrope navodeći da je trenutno najskuplja u Nemačkoj, gde kilovat košta 39,5 centi, dok je u Uniji struja najjeftinija u Mađarskoj, sa samo 10,9 centi po kilovat po času.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
