Uprkos glasnom protivljenju umetnika, direktora muzeja i kulturnih organizacija, gradska vlada Berlina odlučila je da smanji sredstva za umetnost i kulturu za 12 odsto, što je deo šireg plana budžeta za narednu godinu. Ovaj potez izazvao je strah da bi grad mogao da izgubi status jedne od vodećih evropskih kulturnih prestonica, dok se pojedine institucije suočavaju s mogućnošću zatvaranja. Pol Spajs, kopredsednik Udruženja muzeja Berlina i bivši direktor Fondacije Gradskog muzeja Berlina, izrazio je žaljenje zbog odluke vlasti da ignorišu mišljenja stručnjaka iz oblasti kulture. – Ovo je veoma loša odluka – štednja na pogrešnom mestu u svakom smislu – izjavio je Spajs za „The Art Newspaper.” – Doneta je grubo, bez konsultacija sa kulturnim sektorom. Izgleda da Senat nije slušao stručnjake o tome šta je moguće, a šta nije. Neki predlažu prelazak na američki model filantropije, ali, kako ističe Ema Enderbi, nemačke kulturne institucije funkcionišu na potpuno drugačiji način. – Ne možemo formirati zadužbine, što je način na koji američke institucije opstaju – to je zakonski zabranjeno za javno finansirane institucije u Nemačkoj – objasnila je ona. Poznati nemački režiser Vim Venders takođe je zabrinut zbog smanjenja budžeta, izjavivši za „Euronews Culture” da uklanjanje finansiranja kulturnih institucija nikada nije dobra odluka. – Kada počnu da smanjuju sredstva za kulturu, dugoročno gledano, to je najskuplja cena koju plaćaju. Jer, na kraju, profitirali bi od toga da kultura ostane živa i vibrantna – rekao je Venders. – Mislim da je to pogrešna odluka. Umesto da smanjuju, trebalo bi da ulažu više u kulturu. Prema pisanju „ARTnews-a,” ovo smanjenje budžeta predstavlja oštar kontrast u odnosu na prethodni pristup Berlina, koji je podrazumevao povećanje ulaganja u kulturne prostore. Tako je Nemačka 2021. godine odobrila rekordnih 2,1 milijardu evra za federalno finansiranje kulture, što je povećanje od 155 miliona evra u odnosu na prethodnu godinu. Gradonačelnik Berlina, Kaj Vegner, član desnog centra iz Hrišćansko-demokratske unije, branio je smanjenje budžeta kao nužno za osiguranje finansijske održivosti Berlina nakon teške godine obilježene padom prihoda. On tvrdi da Berlin i dalje ima „rekordan budžet” od 40 milijardi evra i da su rezovi ključni za budućnost grada, okrivljujući prethodnu levičarsku administraciju i njene klimatske inicijative za budžetski pritisak. – Potrebna nam je promena mentaliteta, uključujući i u kulturi – rekao je Vegner. Ema Enderbi, direktorka neprofitnog Instituta za savremenu umetnost KW, istakla je značaj kulture za Berlin: – Kultura i klubovi dovode ljude u Berlin. Ne dolaze zbog hrane, već zbog istorije i kulture. Enderbi je dodala da je obim budžeta i dalje nejasan za mnoge organizacije: – Ovo je vrlo kratkoročno, a takođe i vrlo kratkovido. Kultura čini oko 2 odsto ukupne ekonomije Berlina, a ipak nas seku između 10 odsto i, u nekim slučajevima, 50 odsto. Zbog neizvesnosti u vezi s budžetom za 2025. godinu, muzej je odlučio da ne produžava ugovore zaposlenima i da smanji predstojeće programe, uključujući inicijative za angažovanje javnosti. Filip Briking, kodirektor Berlinske Komične opere, ranije je za „Euronews Culture” izjavio da su planirani budžetski rezovi izuzetno bolni i za mnoge teško izvodljivi. – Ako se taj budžet smanji, suočavamo se s dvostrukim udarcem: manjim subvencijama i manje sredstava za pokrivanje dodatnih troškova. Ovo nas čini vrlo skeptičnim u pogledu budućnosti naše institucije – dodao je Briking, prenosi Euronjuz biznis. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.