S obzirom na sve ratove i krize koje su poslednjih godina pogodile svet, teško je zamisliti kako će izgledati život na Zemlji za deset godina. Međutim, jedno je sigurno – Amerika će biti zadužena 50 biliona dolara. Prema proračunima američkog Kongresnog budžetskog ureda iz 2024. godine, javni dug SAD-a mogao bi dostići ovu cifru do 2034. godine. Koliko je to 50 biliona dolara? Otprilike tri puta više od trenutne ukupne ekonomije Evropske unije. Slikovito, tri EU bi morale raditi godinu dana samo da vrate američki dug. Međutim, dug je samo deo priče o američkoj ekonomiji. Iz jedne perspektive, ona deluje izuzetno dinamično i, kako je opisao „The Economist,” predstavlja „zavist za ostatak sveta.” Kada druge bogate zemlje pogledaju svoje probleme – poput Francuske, Nemačke, Japana ili Kanade – situacija u Americi izgleda zaista ružičasto. S druge strane, američka ekonomija može se posmatrati i kao priča o životu na dug ili o sve većim nejednakostima, zbog kojih se stiče utisak da istovremeno raste i broj superbogataša i broj beskućnika.

Najveći rast kod siromašnih

Ipak, ako se posmatraju ukupne brojke, američka ekonomija trenutno stoji odlično. Od 2019. do kraja 2023. BDP SAD-a porastao je za 8,2 odsto, što je dvostruko brže od Kanade i tri puta brže od Evropske unije. Istovremeno, dok je ekonomija rasla, sve je postalo skuplje – hrana, računi, stanarine, gorivo. Inflacija je obeležila mandat predsednika Džoa Bajdena, pa se postavlja pitanje: da li je ekonomski rast bio uzaludan? Da li je inflacija više naštetila Amerikancima nego što im je pomoglo otvaranje radnih mesta i rast proizvodnje? Prema ekonomisti Arindradžitu Dubeu, Amerikanci su 2023. godine u proseku živeli bolje nego četiri godine ranije. Iako su cene porasle za 20 odsto, plate su porasle za 26 odsto. Za poređenje, realne plate u Evropi i Japanu opale su u istom periodu. Drugim rečima, SAD je jedina država među najrazvijenijima gde se danas bolje živi nego pre pandemije. Više od svega, u poslednjem ekonomskom bumu najbrže su rasle plate onih s najnižim primanjima – četiri puta brže od srednje klase i deset puta brže od najbogatijih, pokazuje istraživanje Instituta za ekonomsku politiku.

Najveće razlike među bogatima

Amerika danas čini polovinu ukupne ekonomije zemalja G7, dok je 1990. taj udeo bio 40 odsto. Ipak, SAD ima najveći Ginijev koeficijent među razvijenim zemljama – 0,40 – što ukazuje na ogromne razlike između bogatih i siromašnih. Ove nejednakosti posebno su vidljive u velikim gradovima, gde broj beskućnika neprestano raste. Prema procenama, 2024. godine SAD bi mogla premašiti rekordnih 653.000 beskućnika iz prethodne godine. Uzrok su visoke cene stanarina, raširena upotreba droga i mentalne bolesti. Uprkos ovim problemima, SAD ostaje globalni lider sa snažnom ekonomijom i inovativnim kompanijama koje dominiraju svetskim tržištem. No, pitanje je koliko dugo može balansirati između ekonomske dominacije i rastućih unutrašnjih problema, piše Poslovni dnevnik. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.