S druge strane, Evropska centralna banka pokušava da balansira svoje mere kako bi im pomogla, a da ne ugrozi rast ostalih Evropska centralna banka (ECB) u 2025. će imati težak izazov balansiranja svojih mera kako bi pokušala da upravlja ekonomskim preokretom u privredama evrozone. Naime države koje su bile najteže pogođene krizom 2010-ih sad nadmašuju tradicionalno ekonomski najmoćnije zemlje, prenosi Tportal. Ističući potencijalnu promenu u dinamici moći unutar evrozone, ekonomisti tvrde da su zemlje na periferiji Evropske unije trenutno u jačoj poziciji od najmoćnijih zemalja, što uključuje dve tradicionalno najjače ekonomije - Francusku i Nemačku. Tako su Portugal, Irska, Grčka i Španija među zemljama evrozone za koje se očekuje rast BDP-a od najmanje dva posto u 2025. To je barem dvostruko više od stopa koje je za Francusku i Nemačku predvidela Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). - Dve su strane te priče. Jedna je pozitivna strana: jugu poslednjih godina ide mnogo bolje. A tu je i slabost severa. U krizi evra pre 10 godina imali smo sve moralne stavove mojih sugrađana iz Nemačke o tome kako bi Grci trebalo da postanu Nemci. Sada je sreća ne biti Nemac, barem kada je u pitanju struktura ekonomije", rekao je za Guardian Karsten Brzeski, globalni vođa makro istraživanja u holandskoj banci ING.

Ubiranje plodova reformi

Zanimljivo, u OECD-u smatraju da države koje su prošle krizu pre petnaest godina sad ubiru plodove reformi koje su sprovele kako bi se izvukle iz ekonomskih problema. Njihov je položaj sad jači. - To je imalo značajnu cenu u smislu BDP-a. Naravno da sada izgledaju snažno, ali još je dug put pred njima - posebno kada mislite na Grčku. Postoji percepcija da te privrede sad bledo rastu - utvrdio je Fabio Balboni, viši ekonomista u HSBC-u. Predsednica ECB-a Kristin Lagard signalizirala je da će kamatne stope biti dodatno smanjene u 2025. nakon što je rekla da se čini da su 'najmračniji dani' visoke inflacije iza evrozone. ECB je srezao troškove zaduživanja u 2024. na tri posto zbog pritisaka koji naglašavaju nužnost veće potpore posrnulim velikim privredama. - Nisam preterano iznenađen time što je guverner francuske centralne banke postao jedan od najoštrijih članova upravnog veća ECB-a. Iz evropske perspektive nema sumnje da vam treba snažna Francuska, tako da to postavlja neka egzistencijalna pitanja -zaključio je Balboni. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.