- Novac me nikada nije privlačio. To je alat za realizaciju velikih ideja - rekao je tada Ilon Mask. Očekivano, odmah je krenuo u realizaciju svojih ambicioznih planova, svesno rizikujući lični bankrot. Njegove dve najveće vizije postale su stvarnost kroz projekte "SpaceX" i "Tesla Motors". U vreme kada je Mask najavio proizvodnju električnih automobila, proizvođači iz Detroita su se još uvek podsmevali konceptu hibrida. Tradicionalna automobilska industrija smatrala je električna vozila igračkama za ljubitelje životne sredine. Ali, 2004. Mask je uložio 6,5 miliona dolara u mali startap "Tesla Motors" i preuzeo dužnost predsednika odbora. - U Tesli nije dovoljno napraviti električni automobil koji je ekološki prihvatljiv, to mora biti najbolji automobil - objasnio je on. [caption id="attachment_89274" align="alignnone" width="1000"] Foto: kovop / Shutterstock.com[/caption]

Luksuz i održivost

Ovaj pristup se pokazao kao ključan za uspeh kompanije. Model S, predstavljen 2012, prodao je 2.650 jedinica samo u SAD u prvoj godini. Postao je prvi električni automobil kojem je časopis "Motor Trend" dodelio prestižnu titulu automobila godine. Do 2021. Tesla je postigao neverovatan uspeh, postavši jedna od retkih kompanija koja je premašila tržišnu vrednost od trilion dolara. Teslin uspeh je transformisao globalnu percepciju električnih automobila, koji su postali sinonim za luksuz, performanse i održivost. "SpaceX" je lansiran 2002. sa još ambicioznijim ciljem – drastično smanjenjem troškova svemirskih letova. Njegova najava izgradnje raketa za višekratnu upotrebu izazvala je nevericu u vazduhoplovnoj industriji. Etablirani giganti poput Boeinga i Lockheed Martina nisu to smatrali ozbiljnom pretnjom. - Rekli su mi da je nemoguće napraviti raketu za višekratnu upotrebu. Ali, fizika to ne zabranjuje, što znači da je moguće. Samo treba da reši inženjerske izazove - kazao je on. Dok je tradicionalno lansiranje koštalo oko 200 miliona dolara, "SpaceX" je uspeo da to smanji na približno 67 miliona dolara. Od 2010. godine, kompanija je ostvarila više od 200 uspešnih lansiranja rakete Falcon 9. Veliki uspeh je došao 22. maja 2012, kada je Dragon kompanije "SpaceX" postao prva privatna letelica koja je posetila Međunarodnu svemirsku stanicu. Pored tehničkih dostignuća, "SpaceX" je razvio poslovne modele koji su privukli privatne investitore i vlade širom sveta. Kompanija je omogućila lansiranja po nižim cenama i sa većom fleksibilnošću, što je privuklo klijente kao što su NASA, Evropska svemirska agencija i razne telekomunikacione kompanije. Maskova odlučnost da postigne nezavisnost u proizvodnji raketnih komponenti dodatno je smanjila troškove. Ovo je otvorilo vrata privatnim investicijama u svemirsku industriju, što je ranije bilo nezamislivo, piše Poslovni dnevnik. Period između 2006. i 2008. testirao je Maskovu odlučnost. Tesla je kasnio sa isporukom svog prvog modela, Roadstera, zbog brojnih problema u proizvodnji i prekoračenja troškova. U isto vreme, "Space" je doživeo tri uzastopna neuspešna lansiranja rakete Falcon 1. - Uložio sam poslednji novac koji sam imao, svojih poslednjih 40 miliona dolara. Živeo sam od kredita prijatelja. Tokom 2008. morao sam da donesem najtežu odluku – da li da uložim svoj preostali novac u Teslu ili "SpaceX". Odlučio sam da ga podelim između obe kompanije, znajući da ako jedna propadne, verovatno će i druga - naveo je Mask. [caption id="attachment_62286" align="alignnone" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]

Ministarstvo energetike zajam

Prekretnica se dogodila 23. decembra 2008, kada je "SpaceX" uspešno lansirao Falcon 1 i postao prva privatna kompanija koja je stigla u orbitu. NASA je prepoznala potencijal i potpisala ugovor vredan 1,6 milijardi dolara za 12 letova za snabdevanje Međunarodne svemirske stanice. Dodatno olakšanje došlo je 2009. godine kada je američko ministarstvo energetike odobrilo Tesli zajam od 465 miliona dolara, osiguravajući opstanak obe kompanije. Maskov revolucionarni pristup inovacijama često je u suprotnosti sa ustaljenim industrijskim praksama. U Tesli insistira na potpunoj vertikalnoj integraciji – od proizvodnje baterija do salona, sve je pod kontrolom kompanije. Gigafabrika u Nevadi, sa površinom od 5,3 miliona kvadratnih metara i investicijom od više od 5 milijardi dolara, postala je jedna od najvećih zgrada na svetu. Tokom proizvodne krize modela 3 2018. godine, fabrika je dostigla impresivnu proizvodnju od 53.239 vozila u jednom tromesečju. Pored toga, Tesla je kontinuirano ulagao u razvoj tehnologija poput autonomne vožnje, čime je dodatno učvrstio svoju poziciju lidera u automobilskoj industriji. "SpaceX" koristi sličan pristup, proizvodeći većinu komponenti u svojoj kući. Njihov sistem ponovne upotrebe raketa iz temelja je promenio industriju jer su prva uspešna vertikalna sletanja raketa pokazala da je moguće značajno smanjiti troškove pristupa svemiru. Do 2023. godine, SpaceX je počeo da radi na Starship-u, raketi za potpuno višekratnu upotrebu dizajniranoj za misije na Mesec, Mars i šire. Zvezdani brod je ključni deo Maskovih planova za međuplanetarnu civilizaciju. [caption id="attachment_119537" align="alignnone" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]

Povezivanje mozga i računara

Neuralink i The Boring Compani, pokrenuti 2016. godine, proširuju Maskovu viziju ka neurotehnologiji i transportu. Neuralink razvija napredne interfejse za povezivanje ljudskog mozga sa računarima, sa potencijalom za lečenje neuroloških poremećaja. Nedavni eksperimenti uključuju aplikacije koje omogućavaju paralizovanim ljudima da kontrolišu uređaje samo svojim mislima. Kompanija Boring se fokusira na rešavanje problema saobraćajnih gužvi, a projekat Vegas Loop pokazuje potencijal za transformaciju gradskog prevoza. Dugoročno, ova tehnologija ima potencijal da smanji emisije i optimizuje urbanu mobilnost. Uticaj Maska vidljiv je u čitavim industrijama. Automobilske kompanije danas ubrzano razvijaju električna vozila, pokušavajući da sustignu Teslu. U svemirskoj industriji, "SpaceX" je otvorio vrata privatnim investicijama i smanjio troškove lansiranja satelita za više od 70 odsto. Njegov rad na održivim tehnologijama i obnovljivim izvorima energije podstakao je mnoge vlade i korporacije da se prilagode održivijim praksama. Maskov doprinos industrijama budućnosti ne može se osporiti, bez obzira na kritike vezane za njegove ambiciozne rokove i često grandiozne najave. Kritičari ga često kritikuju zbog preambicioznih rokova i grandioznih obećanja. Njegovo predviđanje o potpunoj Teslinoj autonomiji do kraja 2021. nije se obistinilo, a planovi za kolonizaciju Marsa mnogima više liče na naučnu fantastiku nego na realne projekte. - Bolje je postaviti nemoguće ciljeve i postići 80 procenata, nego nisko ciljati i postići 100 odsto. Kada postavite ambiciozne ciljeve, čak i ako ne uspete u potpunosti, ipak ste postigli nešto izvanredno - rekao je on. Svaka industrija koju sam odabrao ima potencijal da suštinski utiče na budućnost čovečanstva, ocenio je Mask svoj izbor projekata i rekao da održiva energija, kolonizacija svemira i očuvanje ljudske svesti nisu proizvoljni izbori oblasti koje će odrediti da li će civilizacija opstati ili stagnirati. - Ne radi se o novcu ili slavi, već o guranju ljudske civilizacije napred. Sve ostalo je sporedno - zaključio je Mask. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.