Njihovo ime je najpoznatije po Bajlonijevoj pijaci u Beogradu, koja je podsećanje na njihov doprinos razvoju grada. Ova porodica nije ostavila samo istorijski pečat na glavni grad Srbije, već i onaj značajniji, ekonomski, koji je znatno uticao kako na njihov, tako i na život Beograđana. Osim ugledne gostionice, imali su veliku ulogu u trgovini i industriji, a bavili su se i zemljoradnjom, stočarstvom i mlinarstvom. Osim poslovnih poduhvata, porodica Bajloni gradila je poseban imidž i bila je poznata po vrednostima koje su gajili. Za njih je obrazovanje bilo veoma važno, a održavanje društvenog statusa kroz društvenu angažovanost doprinelo je da porodica bude cenjena u visokim društvenim krugovima u prestonici. Rodonačelnik porodice Bajloni, Ignjat, odrastao je u Litomišlu gde je izučio kožarski zanat, a onda je odlučio da se preseli u Ameriku. Nažalost, tamo nije dugo opstao, a njegova sestra i zet Antonjin Njemec, koji su u to doba već živeli u Srbiji, nagovorili su ga da se sa svojom porodicom preseli kod njih. Pri dolasku u Srbiju, Ignjat je položio zakletvu na srpsko podanstvo, čime su on i njegovi članovi porodice postali punopravni građani Kneževine Srbije. Na početku, nastavio je da se bavi kožarstvom, dok je njegov sin najstariji Jakov izučio bačvarski zanat u Beču. Drugi sin Anton, izučio je mlinarski zanat i držao je vodenicu na Mlavi u Bratincu nadomak Požarevca, koju mu je na upravljanje predao otac otkupivši je prilično zapuštenu od države. Godine 1872. završili su gradnju parnog mlina nazvavši ga "Ignjat Bajloni i sinovi". Treći sin Venčeslav ostao je sa ocem kako bi mu pomagao u poslovima, a Jovan, četvrti sin, nažalost, poginuo je mlad. Jakov, koji je izučavao bačvarski zanat, procenio je da će mu pivo doneti mnogo novca i ubrzo je postao akcionar i član Upravnog odbora Prvog srpskog pivarskog društva osnovanog 1871. u čijem sastavu se nalazila i Mala pivara kod Skadarske i Cetinjske ulice. Tu pivaru je potom otkupila firma "Ignjat Bajloni i sinovi", a njome je upravljao Jakov. Proširio je posao, iz inostranstva je nabavio najmoderniju opremu, pa se porodica našla u samom vrhu ondašnje buržoazije. Takođe, pozicija u društvu obezbedila mu je i mesto člana Upravnog odbora na prvom zboru akcionara Narodne banke 1884. Bajlonijevi su pomogli da se uredi i prostor nakon što je isušena močvara nadomak njihove pivare i da se tu 1927. otvori pijaca koja je njima u čast nazvana Bajlonijeva pijaca sve do 1946.  kada su im nove vlasti oduzeli ime. Pijaca se od tada zvanično naziva Skadarlija.

Ekonomski uspon porodice Bajloni

Ignjat je bio preduzetnik koji je započeo poslovanje u trgovini i industriji. Njegov osnovni izvor prihoda bio je u oblasti zemljoradnje, stočarstva i mlinarstva, ali i u proizvodnji piva. Jakov je uspešno vodio modernu pivaru koja je bila jedan od ključnih izvora prihoda porodice, a proizvodnja piva u to vreme bila je veoma profitabilna. Porodica je 1858. godine otvorila gostionicu na Hajduk Veljkovom vencu (današnja Balkanska ulica), koja je postala popularna destinacija, što je dodatno doprinosilo njihovoj ekonomskoj moći, jer su poslovali u ugostiteljskom sektoru. Bajlonijevi su posedujući velike površine zemljišta u okolini Beograda, kao i upravljanjem nekretninama u centru grada, imali dodatne izvore prihoda. Zemljište koje su posedovali bilo je korišćeno za poljoprivredu, a deo je bio razvijen za izgradnju novih objekata. Zemljoradnja i stočarstvo bili su važni segmenti njihovog poslovanja, jer su obezbeđivali stabilne prihode, a posedi su im omogućili dugoročnu stabilnost. Pored pivare, Bajlonijevi su investirali i u druge industrijske grane, uključujući izvoz proizvoda poput brašna, mesa, i mlečnih proizvoda. Tokom 19. veka, dok je Beograd bio u fazi industrijalizacije, poslovanje u ovim oblastima donosilo je značajne profite.

Finansijska stabilnost i socijalni status

Porodica Bajloni bila je među najbogatijim i najuticajnijim porodicama u Beogradu tokom svog vremena, a njihova ekonomska moć bila je jasno vidljiva u društvenim krugovima. Članovi porodice uživali su visoki društveni status, koji je bio zasnovan na finansijskoj stabilnosti koju su stekli kroz raznovrsne ekonomske aktivnosti. Zarade kroz ugostiteljski sektor i trgovinu bile su visoke, jer su gostionice i prodaja hrane i pića donošle stabilne prihode. Pivara je bila izuzetno profitabilna, jer su porodične fabrike bile moderne i konkurentne za svoje vreme.

Uticaj rata na ekonomiju porodice Bajloni

Porodica Bajloni bila je među najbogatijim i najuticajnijim porodicama u Beogradu pre rata. Iako je zbog političkih turbulencija izgubila mnogo toga, njihova imovina i društveni status ostavili su dubok trag u beogradskom društvu. Porodica Bajloni imala je značajan uticaj na ekonomiju Beograda, posebno u periodu od sredine 19. veka do Drugog svetskog rata. Njihov poslovni uspeh bio je rezultat raznolike ekonomske aktivnosti i strateškog ulaganja u više sektora. Tokom Drugog svetskog rata, porodica Bajloni je doživela velike gubitke. Njihova imovina, uključujući nekretnine i poslovne resurse, bila je oduzeta ili uništena, a mnoge njihove finansijske aktivnosti bile su ometene zbog političkih i ratnih okolnosti. Zarade su drastično opale nakon što su morali da napuste Beograd 1941. godine, a njihova nekretnina je bila oduzeta. Mnogi članovi porodice su, u borbi za opstanak, izgubili velike sume, uključujući imanje i ostale materijalne resurse. Međutim, ekonomski osnov porodice Bajloni pre rata bio je veoma jak, i njihova sposobnost da se ponovo oporave u drugoj polovini 20. veka bila je pod uticajem bogate tradicije i sposobnosti za upravljanje imovinom. Nakon rata, porodica je nastavila život u Lisabonu, gde su zadržali svoju privatnost. Iako su doživeli velike gubitke tokom rata, ostali su povezani sa svojim korenima i sećanjima na Beograd, kao i na svoj izuzetni doprinos razvoju grada.

Bajloni pijaca

Godine 1869. Bajloni kupuje zapuštenu državnu vodenicu na Mlavi u Malom Crniću, koju kasnije dobija na upravu njegov sin Anton, a koji je posle zanata kod ujaka bio na praksi po mlinovima u inostranstvu. Bajloni je kupio i 30 hektara zemlje na kojoj se bavio poljoprivredom (uzgajao je goveda i svinje i potom ih prodavao u Budimpešti Pijaca koja nosi ime ove porodice sagrađena je kao deo njihovih poslovnih poduhvata. Bila je locirana pored pivare i odigrala je ključnu ulogu u snabdevanju Beograda hranom i drugim potrebštinama. S obzirom na to da je bila jedna od najpoznatijih pijaca u Beogradu, njen naziv je ostao vezan za porodicu, iako su se okolnosti promenile.

Bogata, lepa i pametna - ko je bila Gordani Bajloni?

Gordana je bila najstarija ćerka Mihajla Bajlonija, unuka Ignjata Bajlonija i sin Vase Bajlonija. Posle Prvog svetskog rata počeo je da sklapa poslove bez odobrenja porodice, uzimajući veliki broj kredita. Doveo je u ozbiljnu krizu i samu kompaniju Ignjat Bajloni i sinovi, pa je 1926. godine porodica odlučila da prekine saradnju s njim i isplati mu nasledni deo, piše lavieenrose.rs Obrazovana i bogata, bila je kolekcionar vrednih umetničkih predmeta i bila je poznata i po svom istančanom modnom stilu i eleganciji za kojom su se mnogi okretali. Ostala je upamćena ne samo po svom izgledu, već i po društvenoj angažovanosti. Zanimljivo je da je zbog političke situacije tokom Drugog svetskog rata, sa porodicom, napustila Beograd, što je značajno promenilo njihov život. Gordana je 1941. godine otišla u Lisabon, a nikada se nije vratila u domovinu. Gordana je ostala bez imovine i imala je vrlo teške godine. Izgubila je sve što je imala, uključujući dom i druge resurse. Za sve to krivila je rat i ljudsku pakost i zavist. Preminula je 1999. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici