U Evropi većina cveća - posebno romantičnih buketa ruža koje dobijamo za Dan zaljubljenih – dolazi sa velikih farmi u Keniji ili iz ogromnih staklenika u Holandiji. Međutim, industrija rezanog cveća se menja. Uzgajivači se prilagođavaju nadolazećim pretnjama klimatskih promena i rastućim troškovima energije. Kompanije uvode ekološke inovacije u proizvodnji i transportu u skladu s novim evropskim propisima. Kupci sada postavljaju pitanja o ugljeničnom otisku i poreklu cveća pre nego što se odluče za kupovinu.

Klimatske promene već utiču na globalnu industriju cveća

Doktor Dejvid Bek već 20 godina istražuje šta znači održiva proizvodnja cveća. Kada bi bio potpuno iskren, kaže da bi „održivo cveće bilo ono koje prirodno raste u vašoj bašti i koje zaliva kiša – ili ono koje pronađete u lokalnoj živici“. Ipak, Bek je značajno uticao na oblikovanje industrije rezanog cveća daleko izvan naših bašta. Kao profesor kreativne ekonomije i ekološke održivosti na Univerzitetu Koventri, iz prve ruke je video „ogromnu promenu u stavovima i poslovnim praksama“ u industriji tokom poslednjih pet godina. Kompanije sve više ulažu u održivost, delimično zbog „shvatanja da ekološki problemi... predstavljaju veliku pretnju industriji, jer nepredvidivi vremenski uslovi donose najveće izazove“, objašnjava on. -Ako ne znate da li će sledeća sezona doneti uragan ili ekstremne kiše, onda imate ozbiljan problem- navode cvećari U Keniji, gde se često uzgajaju naše omiljene ruže za Dan zaljubljenih, nepredvidivi vremenski uslovi već stvaraju haos. - Klimatske promene imaju ogroman uticaj na radnike na farmama cveća - kaže Maša Jeganeh, menadžerka za održivu nabavku u Fertrejd Fondaciji. - Rastuće temperature, nepredvidive padavine i suše ugrožavaju prinose cveća i povećavaju troškove proizvodnje- dodao je on. Čak i evropski uzgajivači se suočavaju s problemima. Bek se priseća razgovora sa malim uzgajivačem cveća iz Škotske koji je želeo da kupi novo zemljište, ali se predomislio kada je shvatio da bi sve učestalije oluje uništile zasad. [caption id="attachment_49238" align="alignnone" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]

Holandska industrija cveća pogođena rastom troškova energije

Većina evropskog cveća dolazi iz ogromnih staklenika u Holandiji, gde se uzgoj suočava s brojnim ekološkim izazovima – od potrošnje energije za grejanje do korišćenja pesticida i zagađenja. Neke holandske opštine – uključujući Zutfen, Amersfort i Hag – čak su zabranile cveće na javnim događajima. Jedan od razloga su visoki nivoi pesticida u cveću, uključujući i supstance zabranjene u Evropskoj uniji. U Francuskoj je prošle godine Fond za žrtve pesticida zvanično priznao da je dete preminulo od leukemije jer je njegova majka, cvećarka, radila sa holandskim cvećem zagađenim pesticidima. Ipak, Holandija prednjači u diskusijama o održivoj floristici. - U Holandiji je mnogo veća svest o ovom problemu, delimično zato što ljudi bukvalno vide staklenike sa upaljenim svetlima - kaže Bek.

Transport ima najveći ugljenični otisak u industriji cveća

Bekova istraživanja pokazuju da većina kupaca više brine o plastičnoj ambalaži ili sezonalnosti cveća nego o njegovom pravom ekološkom uticaju. Međutim, to skreće pažnju sa dva ključna problema: prevoza i grejanja staklenika, koji su najveći zagađivači. - Ako cveće putuje avionom, njegov ugljenični otisak je ogroman. Ali isto tako, grejanje i osvetljavanje staklenika 24 sata dnevno može biti jednako problematično - objašnjava Bek. Ipak, povećano korišćenje pomorskog transporta za afričko i latinoameričko cveće doprinosi smanjenju emisija ugljen-dioksida. Da li su bolji fer-trgovinski ruže iz Kenije ili holandsko cveće? Jedna nedavna studija pokazala je da ruže s Fairtrade sertifikatom, transportovane avionom, imaju manju potrošnju energije od ruža iz Holandije – čak i kada se uzme u obzir prevoz do Evrope. Ruže uzgajane u Keniji, zahvaljujući toplijoj klimi, ne zahtevaju zagrejane staklenike. Prema podacima Fairtrade Max Havelaar Switzerland & MGB, cveće iz Kenije koristi 6,4 puta manje energije pri avionskom transportu i 22 puta manje pri pomorskom prevozu nego holandsko cveće. Takođe emituje 2,9 puta manje gasova sa efektom staklene bašte kada se transportuje avionom – i čak 21 put manje ako ide brodom. Ipak, Džon Janssen iz holandske fondacije SMK upozorava da studija možda ne uzima u obzir druge ekološke faktore, poput korišćenja pesticida i problema sa nestašicom vode u Keniji. Inovativne kompanije menjaju budućnost uzgoja cveća Bek je nedavno posetio jednog holandskog proizvođača koji bi mogao ozbiljno uzdrmati industriju. Kompanija Porta Nova, koja se nalazi blizu čuvene berze cveća u Alsmiru, smanjila je emisiju ugljen-dioksida na samo 56 grama po stabljici koristeći 100 odsto energije iz vetra, LED osvetljenje i zatvorene sisteme za navodnjavanje koji omogućavaju 100 odsto reciklaže vode. - Ovo je smanjenje od oko 90 odsto u poređenju sa tradicionalnim staklenicima koji koriste fosilna goriva – objašnjava on. Ne postoji savršen ekološki buket, ali postoji bolji izbor Ako želite da podržite radnike u industriji cveća u zemljama koje su na prvoj liniji klimatskih promena, Fairtrade sertifikovano cveće je odličan izbor. Ove farme ulažu 10 odsto zarade u lokalne ekološke projekte. Ako birate evropsko cveće, obratite pažnju na oznaku „On the way to PlanetProof“, koja garantuje održiviji uzgoj. Takođe, podrška lokalnim proizvođačima cveća, kao što su Slow Flower pokret u Francuskoj ili Flowers from the Farm u Velikoj Britaniji, može biti ekološki najodgovorniji izbor. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: ?is_from_webapp=1&sender_device=pc&web_id=7386934930050172421 Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici