Iako su milijarderi, kao što su Sam Altman, Piter Til, Leri Elison i drugi tehnološki lideri, već odavno poznati po svojim ambicijama da osvoje tržišta i transformišu svet, sada im se čini da im to nije dovoljno. Oni se ne zadovoljavaju samo sa produžetkom svog života, već žele da prekrše biološke zakone i postignu nešto mnogo ambicioznije – besmrtnost.

Sam Altman - Revolucija u istraživanju dugovečnosti

Sam Altman, izvršni direktor OpenAI-a, već je uložio 180 miliona dolara u Retro Biosciences, startup sa ambicijom da doda 10 godina zdravog života. Međutim, Altman ne staje na tome. Kao i mnogi drugi tehnološki lideri, veruje da bi mogli da prekrše granice biologije i stvore društvo u kojem smrt nije neizbežna. Za njega, smrt nije samo pitanje života i smrti, već pitanje kontrole nad sopstvenom sudbinom.

Piter Til - Milioni u istraživanju starenja

Piter Til, suosnivač PayPala, smatra da smrt nije prirodni proces, već izazov koji treba savladati. On ulaže u Unity Biotechnology, kompaniju koja razvija lekove za ciljanje starenja ćelija. Til veruje da ljudi mogu, uz tehnologiju i inovacije, kontrolisati vreme i prevazići ograničenja ljudske biologije. To je još jedan korak ka društvu u kojem bi smrt bila stvar prošlosti.

Leri Elison - Bitka protiv smrti

Leri Elison, suosnivač Oracle-a, finansira Ellison Medical Foundation koja istražuje starenje i bolesti povezane sa starenjem. Kao i Til, on vidi smrt kao prepreku koju treba ukloniti. Elison je izjavio da ne prihvata smrt kao neizbežnu i finansira istraživanja koja bi mogla u budućnosti omogućiti potpunu kontrolu nad životom, čime bi se otvorila vrata za trajni život.

Leri Pejdž i Kaliko Labs - Prvi koraci ka besmrtnosti

Leri Pejdž, suosnivač Google-a, postavio je temelje za dugovečnost kroz Calico Labs, koja istražuje starenje i bolesti povezane sa starenjem. Calico je već privukla milijarde dolara u investicijama, a Pejdž veruje da bi ljudski životni vek mogao biti značajno produžen. Međutim, njegov cilj ide dalje: Pejdž želi da otvori vrata besmrtnosti za ljudsku vrstu uopšte. Ovaj ambiciozan cilj predstavlja početak novog razdoblja u kojem bi život mogao trajati ne samo duže, već zauvek.

Džef Bezos - Investicije u nauku o starenju

Džef Bezos, osnivač Amazon-a, nije samo poznat po svojoj sposobnosti da menja trgovinu i tehnologiju, već i po velikim ulaganjima u biotehnološke startupove koji se bave istraživanjem starenja. Bezos je uložio milijarde u projekte kao što je Altos Labs, čime se pridružio borbi za prevazilaženje bioloških zakona i omogućavanje dužeg ljudskog života.

Šon Kauhan - Duboko pitanje o budućnosti

Kao što je nedavno postavio pitanje novinar Šon Kauhan: „Šta se dešava ako uspeju?“ Ideja o tome da tehnološki lideri, koji sada imaju neograničene resurse, vrhunski naučni tim, strpljenje za dugi rok i slobodu od akademskih ograničenja, pokušavaju da „hakiraju“ kod života izaziva dublja pitanja. Ako im zaista uspe, nećemo se samo suočiti sa bogatima koji žive duže, već sa stvaranjem sveta u kojem neki ljudi mogu živeti i do 150 godina, dok drugi, kao i do sada, stare „normalno“.

Tehnologije poput CRISPR-a, veštačke inteligencije i ćelijskog reprogramiranja sada se spajaju, omogućavajući mogućnost da nauka pređe u teritoriju do sad nepojmljivu. Ove inovacije ne samo da menjaju granice ljudske biologije, već otvaraju vrata novog društvenog poretka. Ovo više nije naučna fantastika, već višemilionska trka koja može zauvek promeniti svet.

Kreiranje budućnosti - Svetska podela života i smrti

Međutim, ovo izaziva i pitanje koje nije samo tehnološke prirode, već i društvene. Da li je svet spreman za situaciju u kojoj neki ljudi mogu da žive duže, možda čak i večno, dok ostali ostaju prepušteni neizbežnoj starosti i smrti? Ova globalna trka prema dugovečnosti već je u punom zamahu, sa stotinama milijardi dolara koje se ulažu u istraživanje. Odgovori na ovo pitanje mogli bi oblikovati svet kakav poznajemo.

Društvo u kojem život traje zauvek?

Za najbogatije u Silicijumskoj dolini, „život do 150“ je samo početak. Oni ne ulažu samo u produžavanje svog života – oni žele da budu ti koji definišu kako će svet izgledati kada se granice starenja pomere. Da li ćemo se suočiti sa svetom u kojem bogati ne samo da žive duže, već vladaju nad procesima koji definišu život i smrt? To nije više samo pitanje „hoće li uspeti?“, već i „da li smo spremni na društvo koje bi moglo da se raspadne na one koji mogu da žive zauvek i na one koji ne mogu?“

Tehnologije koje menjaju svet

Pored već pomenutih tehnologija, kao što su genetski inženjering i terapije matičnim ćelijama, svet se sve više približava mogućnosti da ljudski život bude značajno produžen. Te tehnologije već imaju primenu u lečenju bolesti poput raka i neurodegenerativnih bolesti, ali njihov potencijal za produženi život je ogroman. Biotehnološki napredak nije samo pitanje naučne inovacije, već potencijalno prerastanje u globalnu promena.

Etika i moral – Da li je ovo ispravno?

Ovaj razvoj postavlja i etička pitanja. Da li je moralno pokušati prevariti smrt? Kakve posledice bi ovakve promene imale na ljudsku prirodu i društvo uopšte? Na kraju, kako će izgledati svet u kojem ne samo da smo postigli dugovečnost, već su neki ljudi u poziciji da oblikuju način na koji ćemo živeti, stariti i umreti?