Napravljen je proboj u proizvodnji mesa uzgojenog u laboratoriji nakon što je stvoren komad piletine veličine "nagetsa" pomoću uređaja koji imitira krvne sudove u cirkulatornom sistemu, tvrde naučnici. Ova metoda koristi fina šuplja vlakna za dopremanje kiseonika i hranljivih materija do ćelija mišića piletine koje se nalaze u gelu, što je omogućilo naučnicima da uzgajaju komade mesa dugačke do dva centimetra i debljine jedan centimetar. Istraživači veruju da bi bioreaktor sa šupljim vlaknima mogao omogućiti uzgoj čitavih komada piletine, govedine, svinjetine i ribe u laboratoriji. Ista tehnologija ima potencijal i za proizvodnju funkcionalnih organa: - Ovo izgleda kao preloman korak, veoma elegantno rešenje. Nešto je stvoreno veličine i oblika što je poznato ljudima, a to je model pilećeg nageta - ističu istraživači. Glavna prepreka uzgoju mesa u laboratoriji je teškoća u dopremanju dovoljnih količina hranljivih materija i kiseonika mišićnim ćelijama u dubljim delovima debljeg tkiva. Bez njih, ćelije odumiru. Zbog toga se mnogi projekti fokusiraju na uzgoj sićušnih komada mesa. Da bi rešio problem veličine, jedan profesor je napravio bioreaktor koji drži žive ćelije u gelu i hrani ih kiseonikom i hranljivim materijama kroz fina, polupropusna vlakna koja prolaze kroz materijal. - Jedan od ključnih izazova u rastu debelog tkiva je da ćelije u centru mogu da se bore da prime dovoljno kiseonika i hranljivih materija - naglašavaju istraživači. Tim istraživača opisuje kako su uzgojili komad piletine težak 11 grama u gelu kroz koji je prolazilo više od 1.000 šupljih vlakana. Tim je kroz ta vlakna ubrizgavao hranljivu i kiseonikom obogaćenu tečnost kako bi negovao ćelije, navodi se u članku objavljenom u Trends in Biotechnology, a prenosi Gardijan. Uzgoj većih i strukturisanijih komada mesa je važan kako bi se dobila tekstura i izgled sličan prirodnim delovima mesa, kao što su pileća prsa. Mleveno kultivisano meso je lakše za proizvodnju, ali ne pruža isti osećaj pri žvakanju kao pravi komadi mesa, navodi se, piše RT Balkan. Jestiva vlakna mogu utrti put i ka drugim mogućnostima, smatraju istraživači i veruju da će budući bioreaktori možda morati da koriste veštačku krv sa više kiseonika, kako bi omogućili uzgoj većih komada mesa. Ako bude dovoljno finansiranja, očekuje da bi proizvodi na ovoj bazi mogli biti dostupni za pet do 10 godina. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.