To nije bilo vreme za planiranje, za razmišljanje, pa čak ni za „kreativni rad“. Bilo je to vreme za tišinu, za lutanje mislima, za prazan hod uma. Da Vinči je znao da sedi satima ispred svojih slika, samo gledajući. Ajnštajn bi se prepustio laganom ljuljanju u čamcu, plutajući mislima jednako kao i vodom. O tome piše i neurološkinja dr Nensi Andreasen, koja je godinama proučavala živote izuzetno kreativnih ljudi. Njeno otkriće je jednostavno: oni su svesno stvarali prostor za ono što nazivamo „dokolicom“. I upravo u tim trenucima dokolice, kada mozak luta, bez pritiska, bez cilja, rađaju se najkreativnije ideje.

Mozak se u dokolici ne gasi

Mozak se tada ne gasi, kako često mislimo. On se tada – pali. Povezuju se udaljene misli, formiraju neočekivane veze, pojavljuju se rešenja i uvidi koje nikada ne bismo „izgurali“ svesnim naporom. To je onaj klik koji dođe dok šetamo, ona ideja koja se javi pod tušem, misao koja se složi dok gledamo kroz prozor. I to nije slučajnost. To je nauka. A danas? Danas smo naučili mozak da nikada ne miruje. Svaki slobodan trenutak pretvaramo u prostor za još jedan skrol, još jednu notifikaciju, još jedan mejl. I onda se čudimo što nemamo više ideja, što ne stižemo do rešenja, što osećamo kreativnu blokadu. - Zato je važno da ponovo naučimo da budemo – dosadni. Da prošetamo bez telefona. Da sedimo deset minuta u tišini. Da buljimo kroz prozor. Da ne radimo ništa, jer u tom ništa često leži sve ono što tražimo. Jer kreativnost ne dolazi kada je zovemo. Ona dolazi kada napravimo prostor da nas sama pronađe. Zakaži sebi vreme za nestrukturisano razmišljanje. Tvoj mozak će ti biti zahvalan - smatra američki pisac sedam bestselera NewYork Times-a Daniel Pink. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: ?is_from_webapp=1&sender_device=pc Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.