Zašto bi luksuzni brend uništavao sopstvene proizvode? Šta je stvarni razlog iza ove prakse koja ostavlja mnoge ljude zgranute?

Da se razumemo, nema tu govora o neprodatim, oštećenim ili neispravnim proizvodima. Louis Vuitton uništava savršeno očuvane, luksuzne proizvode, a svake godine artikli vredni milione dolara bivaju spaljeni. Zašto? Jednostavno, brendovi poput Luja Vitona i Barberija koriste praksu uništavanja viška zaliha iz finansijskih razloga. U Sjedinjenim Američkim Državama, na primer, brendovi mogu povratiti do 99 odsto uvoznih dažbina ako unište proizvode pod nadzorom carine, što ovu praksu čini finansijski isplativom. Ali to nije sve — uništavanje robe je i način da se očuva ekskluzivnost.

Strah od razvodnjavanja brenda

Luksuzni brendovi se brinu da bi prodaja viškova po sniženim cenama ili pojavljivanje proizvoda na "sivim tržištima" moglo smanjiti njihov prestiž. Uništavanjem robe, brendovi kontrolišu ko nosi njihove proizvode i osiguravaju da oni ostanu simbol ekskluzivnosti. Ovaj korak, iako kontroverzan, ima za cilj da održi visok status i poželjnost proizvoda.

Međutim, ova praksa ima ozbiljan ekološki uticaj. Spaljivanje odeće znači emisiju toksičnih gasova i prekomerne deponije, što je veliki problem za životnu sredinu. Burberry je, nakon javne kritike, obećao da će prestati s ovim praksama, dok Louis Vuitton nije komentarisao situaciju.

Francuska je 2020. godine usvojila zakon protiv otpada koji zabranjuje uništavanje neprodatih proizvoda koji nisu hrana. Iako zakon nameće nove obaveze brendovima da ponovo koriste, doniraju ili recikliraju proizvode, mnogi se pitaju zašto je ovakav zakon bio potreban ako brendovi nisu redovno uništavali robu.

Louis Vuitton produces $30.21 billion worth of product each year.

Then they quietly BURN thousands of it. On purpose. I investigated why—and found the REAL reason behind it. Here’s the dark secret billion-dollar brands don’t want you to know: pic.twitter.com/2DOvG2zGIX — Vikram (@vikrammjha) April 22, 2025

Zašto je uništavanje strategija

Za neke brendove, uništavanje viška zaliha postaje deo marketinške strategije. Priče poput "Louis Vuitton spaljuje proizvode u vrednosti od 20 miliona dolara" stvaraju takozvani "hajp" i šalju snažnu poruku: brend je ekskluzivan, ne daje popuste i radije uništava robu nego da je proda po niskim cenama. Ovakve taktike povećavaju poželjnost proizvoda i grade želju među potrošačima.

U luksuznom svetu, percepcija je moć. Ono što ljudi veruju o brendu često je vrednije od stvarne istine. Za brendove poput Luja Vitona, očuvanje imidža i ekskluzivnosti može biti profitabilnije od obične distribucije proizvoda.

A možda je pravo pitanje - da li biste vi, da ste na njihovom mestu, uradili isto?